ŠTA NOVOSAĐANIMA NUDE UDRUŽENI SAMI SA SOBOM Cveće. Nebo. Ljubav. Livadu što kraj reke sanja.

I to smo videli. I dobili očiglednu istinu. Nema više nikakvih nedomica, niti sumnji zašto je opoziciji basma o krađi izbora jedini politički program, i jedina slamka spasa. To je jedino što imaju. Građani nisu sa njima.

Evo dokaza. Prvom njihovom „osvajačkom“ mitingu prisustvovalo je 11 građana Novog Sada. Jedan manje od broja stranaka na njihovoj izbornoj listi. Nema spora, u pitanju je neprebrojiva masa ljudi, koja je čula sijaset poptuno novih, potpuno originalnih ideja. I tako je već mesec dana, od raspisivanja izbora. I nema sumnje, tih 11 ljudi veruje da su LSV, DS, novi i stari DSS, bivši rojalisti, sadašnji monarhisti, liberali i anarhisti, snaga budućnosti. Više od 413.000 Novosađani ne deli to mišljenje.

Opozicionari kažu, udružili su se kako bi imali gradsku upravu i grad koji će biti uljudan, civilizovan, rukovođen na odgovoran način. Vele da će težiti ka tome da  uspostave kulturu transparentnosti, odgovornosti i pravde. Bore se za pristojnost i lečenje agresije. I priznaju da se na tim reformatorskim, gotovo prosvetiteljskim idejama ujedinilo njih 12. Levi i desni. Anarhisti i centralisti. Levičari i desničari. Četnici i partizani. Liberali i konzervativci.

Nema više nikakvih nedoumica, niti sumnji zašto je opoziciji basma o krađi izbora jedini politički program, i jedina slamka spasa.

To je jedino što imaju. Građani nisu sa njima.

Prvom njihovom „osvajačkom“ mitingu prisustvovalo je 11 građana Novog Sada.

Jedan manje od broja stranaka na njihovoj izbornoj listi

Kakva lepršavost ideja! Kakav progresivni narativ! Milina da te podiđe. Optimistično. Inspirativno. Originalno. Korupcija. Pristojnost. Transparentnost. Cveće. Ljubičice. Duga. Sunčano nebo. Cvrkut ptica. Žubor reke. Livada što kraj reke sanja. Ni reč o glupostima poput boljeg života građana, platama i drugim besmislicama. Ni slovo o razvoju grada. Vrlo je očigledan kvalitet političke misli i posvećenost potrebama ljudi. Vidi se da je njih 12 provelo mnogo besanih noći i napornih sati da osmisle i predoče planove kako će razvijati Novi Sad bolje, brže i kvalitetnije od naprednjaka.

Tako misle i govore pravi intelektualci. Tako govori elita. A ne ono naprednjačko seljačenje i prostakluci o platama od 1.450 evra, i penzijama od 650 evra. O nova tri mosta. O dve nove škole. O devet novih vrtića. Novom kliničkom centru. Još novih fabrika.

Šta će nam te fabrike? Samo bi jadni ljudi morali da se rano bude i idu na posao. Opozicija je taman to sve lepo bila uredila. Sve su fabrike zatvorili, i svi Novosađani su bili dobili otkaze. Nisu morali da gube dragocene sate na dirinčenje na poslu. Mogli su lepo, kao stari Grci, da se posvete dokolici. Da leže kod kuće i uživaju u lepoti života. Možda su bili gladni, ali bolje biti gladan, nego trošiti svoju fizičku i intelektualnu snagu na rad i primati platu. Kad živiš u besparici ništa ti ne treba, i ni za čim ne žudiš.

Čim dođeš do para svakojake misli ti padaju na pamet. Hoćeš malo da putuješ. Pa želiš bolja kola. Pa dete hoće bolje patike, i bolju školu, ili bolji fakultet. Kad nema fabrika, ljudi nemaju te glavobolje. Marks je možda bio u pravu – rad jeste stvorio čoveka, ali je nerad stvorio idealnog građanina po meri opozicije.

On ne mora da ima novac. On živi od misli o slobodi, kulturi transparentnosti, uljudnom gradu, nezavisnim medijima, lečenju agresije. Takvom građaninu novac je samo smetnja. Za aristotelovsko blagostanje njemu je dovoljna mosao o vrlom novom svetu iza kog stoji 12 nespojivih partija i pokreta. Građani treba da cene taj originalni doprinos borbi protiv konzumerizma, a ne da se tako ingorantski odnose prema njima.

Građani ne moraju biti vični hermeneutici da bi shvatili od čega je sazdana ambicija 12 apostola bezidejnosti. Oni pred sobom vide samo plen. I već broje pare. Već raspodeljuju resore. I kao kod svih šibicara, sve dok pare predstavljaju samo maštariju, svi dogovori važe, i cvetaju ljubav, bratstvo i jedinstvo. Međutim, u slučaju kad pare postanu stvarnost, tobožnji džentlmeni se preobraze u istinske džambase.

Ne sanjajte uzalud. Da bi pare došle, morate građanima reći šta vi možete bolje? Možete li da izgradite više kanalizacije? Ne možete! Vi ste hteli da prodate „Vodovod“ strancima, tvrdeći da grad nema para za ulaganja. Otkad niste na vlasti uloženo je 14 milijardi dinara i izgrađeno 303 kilometra nove kanalizacije. Izgrađeno je 135 kilometara nove i rekonstruisano 156 kilometara postojeće vovodovodne mreže.

Možete li da sagradite više škola? Ne! U vaše vreme nije podignuta nijedna. Nakon 2012.  Muzičko-baletska škola sa koncertnom dvoranom. Trenutno se grade još dve nove škole. Izgrađeno je devet novih i rekonstruisano 17 vrtića.

Možete li da dovedete više investitora i otvorite više fabrika? Ni slučajno! Vi ste zatvorili sve novosadske fabrike, koje su pre vas zapošljavale 30.000 ljudi. Koje su hranile Novi Sad i Novosađane. Na sve njih ste stavili lokot, i tako započeli eru svoje borbe za zaštitu životne sredine. To što su građani u toj borbi živeli loše, i bili na ivici gladi, bila je samo kolateralna šteta. Otkad vi ne vladate otvoreno je 14 fabrika i zaposleno 45.000 Novosađana.

I tako možemo do u beskraj. Da je nebo što je list hartije, ne bi bilo dovoljno prostora da pobrojim vaše zaostatke. Ne postoji razumu poznata procedura kojom bi se opravdao program vaše liste i ljudi na njoj. Nije je Vučić sastavljao, niti pisao vaš politički program, da vas uništi. Autorska prava za sve pripadaju vama! I za listu, i za nedela po kojima vas Novosađani pamte.

 Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću