NI DANAS NISU ZA BACANJE Bez korpe od vrbovog pruća nije se moglo zamisliti nijedno domaćinstvo

Ručno pletene korpe od vrbovog pruća služile su za razne stvari, od prenošenja klipova kukuruza iz kotarke do krunjača i krupača, pa sve do „zatrpavanja” flaša sa kuvanim paradajzom. U korpama su, pored šporeta, stajale šapurine za loženje.

Korpe su imale svoju hijerarhiju. Znalo se šta se radi sa novim korpama, a gde završe one koje su odslužile svoje. Na primer, u tim starim, oštećenim, nasadi se kvočka. Nekad se veoma štedelo i pazilo i ništa se nije bacalo do samog kraja. Sve je pronašlo svoje mesto i svoju funkciju.

Korpar prvo mora da obezbedi materijal. Kad se naseče dovoljno vrbe, ona se klasifikuje po dužini i debljini, a zatim kuva u velikim kazanima sedam do osam sati, pri čemu se voda doliva dva-tri puta. Zatim sledi guljenje. Kad se šiblje oguli, opet se razdvoji za različite namene.

Majstor korpar nema mnogo alata. Najvažniji je cepač. To je specijalni, vrlo oštar nož, koji šibu cepa na tri dela. Majstori korpe najčešće pletu na različitim drvenim kalupima i za svaki proizvod postoji drugi kalup. Korpa se plete od dna, pa se kreće prema gore, a na kraju se pletu ručke. Postoje i posebni majstori za kalupe, ali i oni polako nestaju. Sve je manje i onih koji bi veštinu i ovaj lep zanat da nauče. Zato se preživeli kalupi čuvaju kao porodično blago.

Korpe od vrbovog pruća su se kupovale na pijacama i vašarima, a pleli su ih majstori korpari ili pletari.

Korpe su se plele od crvene vrbe. To je vrba prepoznatljiva po crvenoj kori i ima vrlo savitljive grančice, koje omogućavaju pletenje.

Međutim, u Novom Miloševu, selu na teritoriji novobečejske opštine, Ana Maker Baćić ima registrovanu preduzetničku radnju za izradu predmeta od vrbovog pruća. Ovim starim zanatom, koji polako izumire, bavili su se Anini roditelji, koji su ga preneli iz Posavine u Vojvodinu, gde su stigli kao izbeglice.

– Ovo je jako lep zanat i moja porodica se njime bavi već dugo godina. Nije lako napraviti ni najmanju korpu, a kamoli nameštaj, ali to je nešto u čemu uživamo i od čega živimo. Razne korpe i druge predmete, pa i nameštaj, pravimo od vrbovog pruća, nad kojim se sprovodi poseban postupak kako bi ono postalo savitljivo i spremno za pletenje – ističe Ana i dodaje da su njeni proizvodi potpuno ekološki, jer ih ne farba, već samo pređe zaštitnim lakom.

Ručno pletene korpe od vrbovog pruća su najkvalitetnije i najtraženije, pa samim tim i najskuplje.

Ž. Balaban