Ручно плетене корпе од врбовог прућа служиле су за разне ствари, од преношења клипова кукуруза из котарке до круњача и крупача, па све до „затрпавања” флаша са куваним парадајзом. У корпама су, поред шпорета, стајале шапурине за ложење.
Корпе су имале своју хијерархију. Знало се шта се ради са новим корпама, а где заврше оне које су одслужиле своје. На пример, у тим старим, оштећеним, насади се квочка. Некад се веома штедело и пазило и ништа се није бацало до самог краја. Све је пронашло своје место и своју функцију.
Корпар прво мора да обезбеди материјал. Кад се насече довољно врбе, она се класификује по дужини и дебљини, а затим кува у великим казанима седам до осам сати, при чему се вода долива два-три пута. Затим следи гуљење. Кад се шибље огули, опет се раздвоји за различите намене.
Мајстор корпар нема много алата. Најважнији је цепач. То је специјални, врло оштар нож, који шибу цепа на три дела. Мајстори корпе најчешће плету на различитим дрвеним калупима и за сваки производ постоји други калуп. Корпа се плете од дна, па се креће према горе, а на крају се плету ручке. Постоје и посебни мајстори за калупе, али и они полако нестају. Све је мање и оних који би вештину и овај леп занат да науче. Зато се преживели калупи чувају као породично благо.
Корпе од врбовог прућа су се куповале на пијацама и вашарима, а плели су их мајстори корпари или плетари.
Корпе су се плеле од црвене врбе. То је врба препознатљива по црвеној кори и има врло савитљиве гранчице, које омогућавају плетење.
Међутим, у Новом Милошеву, селу на територији новобечејске општине, Ана Макер Баћић има регистровану предузетничку радњу за израду предмета од врбoвог прућа. Овим старим занатом, који полако изумире, бавили су се Анини родитељи, који су га пренели из Посавине у Војводину, где су стигли као избеглице.
– Ово је јако леп занат и моја породица се њиме бави већ дуго година. Није лако направити ни најмању корпу, а камоли намештај, али то је нешто у чему уживамо и од чега живимо. Разне корпе и друге предмете, па и намештај, правимо од врбовог прућа, над којим се спроводи посебан поступак како би оно постало савитљиво и спремно за плетење – истиче Ана и додаје да су њени производи потпуно еколошки, јер их не фарба, већ само пређе заштитним лаком.
Ручно плетене корпе од врбовог прућа су најквалитетније и најтраженије, па самим тим и најскупље.
Ж. Балабан
