REČ KRITIKE Margaret Atvud: Proročica

„Proročica“ je bila treća knjiga čuvene kanadske spisateljice Margaret Atvud (1939), svetskoj publici svakako najpoznatijoj po „Sluškinjinoj priči“ distopijskom romanu koji je zahvaljujući istoimenoj seriji, svojoj autorki doneo svetsku popularnost kakva je retko dostupna piscima koji ne pišu baš sasvim laku književnost.

„Proročica“ je ispovest iz prvog lica Džoan Foster, spisateljice žanrovskih gotskih romana, koja, pošto je objavila izuzetno uspešnu zbirku feminističke poezije, beži iz javnosti, pa i od svojih prijatelja i partnera, pošto ne uspeva da se nosi sa iznenadnom slavom i pažnjom. Bežanje od negativnih situacija je od ranije Džoanin modus operandi u životu, a ovaj put čašu je prelio misteriozni ucenjivač koji preti da će otkriti njene tajne. Skrivena u malom planinskom gradiću u Italiji, gde planira da iscenira sopstvenu smrt, Džoan prebira po svojim sećanjima ponovo proživljavajući svoje (ne)uspele veze, detinjstvo pored majke koja ju je činila nesigurnom, svoje mesto u društvu, svoje brojne identitete.

Iako pisana kao emotivna, intimistička i na prvi pogled neironična pripovest, knjiga zapravo funkcioniše na nivou mnogih metatekstualnih igara, relativizujući narativ kao što junakinja relativizuje svoje identitete. Džoan je spisateljica žanrovskih knjiga koja dramatično beži od svih, ponavljajući akrobaciju Agate Kristi, koja je takođe sebe učinila provizornom književnom junakinjom, konstruišući stvarnost kao neku od svojih priča. Radnju „Proročice“ povremeno presecaju parodijski precizni i duhoviti odlomci Džoaninog poslednjeg gotskog romana čiji junaci (a pogotovo junakinja) stoje u suprotnosti sa nespretnim, komplikovanim i zapetljanim stvarnim ljudima, i autorkom samom.

 „Proročica“ je prvi put objavljena 1970, ali je zanimljivo kako i pored čvrste uronjenosti u svoje vreme (ali i teme koje su, svakako, večne), u prvi plan izvlači krajnje aktuelnu temu „problematičnih“ trivijalnih pseudogotskih romana čije su varijacije danas i te kako (ponovo) popularne među tinejdžerkama, zahvaljujući buk-toku.

Nastasja Pisarev