IZ VODIČA „MENTALNO ZDRAVLJE U ŠKOLAMA” I nastavnicima potrebne pomoć i nega

Tome da mnogi napuštaju ovu profesiju ili intenzivno razmišljaju da to urade doprinose i prekobrojna odeljenja, izazovno ponašanje učenika, neadekvatni resursi i prostor, već i previše papirologije i odgovornosti, kao i neadekvatno priznanje ili napredovanje.

Ministarstvo prosvete nedavno je objavilo sveobuhvatan vodič „Mentalno zdravlje u školama”, u kojem se ukazuje na probleme i nude rešenja kroz teoriju i studije slučaja. Odeljak posvećen prosvetarima samo je jedan deo programa, čiji bi ishodi doneli veće zadovoljstvo poslom, povećan nivo morala, blagostanja i učinka, kao i sposobnost zaposlenih da izgrade zdrave strategije za borbu sa stresom, čime bi se uticalo na viši stepen zadržavanja u nastavničkoj struci. Neki od očekivanih saveta odnose se na postavljanje profesionalnog kodeksa ponašanja sa učenicima i emocionalne samoregulacije, dok se drugi  tiču velnes programa za nastavnike, koji bi trebalo da obezbede škole, opštinske vlasti i školske uprave. On bi podrazumevao redovne zdravstvene preglede i skrininge, pristup teretani i fitnes programima po sniženoj ceni, te radionice o zdravim navikama u ishrani. 

Usluge savetovanja, značile bi mogućnost poverljivih razgovora koji bi smanjili anksioznost, stres ili pomogli u rešavanju drugih problema. Priručnik takođe preporučuje radionice za upravljanje stresom i za organizaciju vremena, tj. učenje tehnika koje se mogu primenjivati u svakodnevnim situacijama, a potom i programe promovisanja svesti o mentalnom zdravlju, čime bi se smanjila stigma u vezi sa mentalnim zdravljem nastavnika, dok bi grupe za podršku bile mesto za razmenu iskustava. 

Sagorevanje je višestruki fenomen, koji karakterišu povećano naperezanje, napetost, anksioznost i frustracija, fizički zamor i nesanica, osećanje da ne postižemo ciljeve kao u prošlosti i da ne ostvarujemo uticaj. Znaci su i emocionalna utrnulost, gubitak uživanja, nedostatak vremena i energije za sebe, pesimizam ili cinizam, često razbolevanje ili umor, bolovi u telu, zabrinutost, povećano odsustvovanje sa posla, problem da se postave granice i donesu odluke. 

„Nastavnici koji prijavljuju sagorevanje takođe prijavljuju znatno više negativnosti u svojim interakcijama sa učenicima, uključujući sarkazam, agresivnost i negativno reagovanje na greške”, navodi se u priručniku. 

Dobrobit bi donele i mogućnosti za profesionalni razvoj, shodno interesovanjima nastavnika, te vršnjačko mentorstvo, naročito kada su u pitanju mlađe kolege. Jedna od stavki su i programi nagrađivanja nastavnika radi daljeg osnaživanja, te naposletku organizovanje kulturnih i rekreativnih aktivnosti u vidu odlazaka na putovanja, u prirodu, pozorište ili na kulturne manifestacije. 

S. Milačić

Foto: Arhiva Dnevnika