ŠPICEROV DVORAC U BEOČINU JOŠ SAMO TURUL ČUVA Ispod šuta i prašine izbija nekadašnji luksuz (FOTO, VIDEO)
Uprkos pre dve godine postavljenoj ogradi i tabli sa upozorenjem da je zbog bezbednosti zabranjen ulazak, stari Špicerov dvorac u Beočinu je i dalje verovatno najposećeniji objekat u ovom mestu.
Mladi se u njemu i oko njega okupljaju svakodnevno, a vrlo često se u nekim prostorijama organizuje profesionalno fotografisanje pa čak i snimanje muzičkih spotova.
Iako već poprilično ruiniran, još uvek ispod šuta, prašine i urušenih plafona Špicerovog dvorca u Beočinu „izbija“ nekadašnji luksuz ovog zdanja koje je nekadašnji suvlasnik beočinske cementare Ede Špicer izgradio 1898. godine, a jedan od razloga što se vek i kusur kasnije i dalje nazire raskoš je i to što ga je projektovao čuveni mađarski arhitekta Imre Stajndl čije je najpoznatije delo zgrada parlamenta u Budimpešti.
Dvorac u Beočinu je aktivno korišćen sve do pre tridesetak godina tako da postoji bogata arhiva kako je izgledao i spolja i iznutra i prosto je neverovatno kakvu je „transformaciju“ doživeo za ipak relativno kratko vreme od kada je potpuno napušten i zapušten iako je kao spomenik kulture zaštićen od strane države još 1997. godine.
U ovom trenutku više ne postoji nijedan prozor niti vrata na dvorcu, plafoni su urušavaju, a ukrasni detalji na spoljnoj fasadi ali i u unutrašnjnosti dvorca sada se samo naziru.
U podrumu su vidljivi tragovi „skvotiranja“ u vidu nekoliko improvizovanih ležaja napravljenih od gomila razne garderobe, svuda je razbacano smeće, a tu su i neizbežni špricevi pa i ambalaža od metadona.
Privremeni krov postavljen 2011, nakon što je originalni propao, još uvek koliko toliko štiti unutrašnjost makar od atmosferskih padavina, ali je i njegova konstrukcija sada već pod znakom pitanja.
Nekadašnja staklena bašta sada je neprepoznatljiva ruševina, a sa zgrade otpadaju sve veći komadi. Prema svedočenju stanara zgrade koja se nalazi praktično u istom dvorištu sa dvorcem, pre mesec dana je sa jednog od ćoškova pao ukrasni stub težak par stotina kilograma, a sličan takav samo sa dimnjaka je pao i pre nešto više od godinu dana.
Na sigurno vrlo vrednim vitražima na svetlarnicima ostalo je tek po koje stakalce u boji, stepeništa propadaju dok se kameni podovi još uvek drže.
Godinama su sve vrednije stvari poput ukrasnih elemenata, starog biber crepa i druge građevinske keramike odnošene iz dvorca pa čak i skidane sa njega poput rukohvata od kovanog gvožđa, držača za oluke pa i nekih delova iz kupatila.
Prema nekim svedočenjima odnošena su i masivna vrata čak i dovratci, a dosta drvenarije je i naloženo što u samom dvorcu, što u obližnjim kućama...
Pomalo tužan ali još uvek ponosan, na krovu dvorca raširenih krila stoji Turul, čuveni orao iz ugarske mitologije. No, postolje za koje se još nekako drži - dobrano je oštećeno, pa postoji opasnost da se i on uskoro strmoglavi sa krova i završi u šutu koji okružuje zgradu.
Dvorac u Beočinu morao bi biti neka vrsta upozorenja šta se može desiti sa recimo „Fantastom“ kod Bečeja koji je napušten „tek“ tri godine i kao što smo pisali pre tri nedelje još uvek je sve na svom mestu.
Međutim beočinski dvorac je primer kako stvari lako mogu da se otmu kontroli i da uprkos formalno strogoj zaštiti, efekat bude potpuno suprotan.
Niko Perković