VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Vinske kazanove

Uvek žele i traže nešto novo sve jedno mlađe ili starije. I kad ga sretnu postaju „prave kazanove”. Potvrdi te stare istine, prisustvovao sam pretprošle subote u jednoj sremskoj vinariji. Bio sam u povećoj grupi vinskih vitezova novosadskog Reda Markus Aurelijus Probus, koji su u okviru svog osnovnog cilja da podstiču gajenje vinove loze i proizvodnju vina, posetili vinariju „Teodos” u Surduku.

Vlasnik vinarije Zoran Teodosijević dočekao ih je sa tri vina, posle čije degustacije su se vinski vitezovi podelili u tri grupe dajući kategoričnu prednost jednom od ponuđena tri vina, zaboravivši na stare simpatije.

U sali za degustaciju, punoj dnevnog  svetla, okrečenoj u belo, praznoj, bez ičega što bi moglo da odvlači pažnju degustiranja, vlasnik vinarije i njegov saradnik Mile Predojević, u vedroj atmosferi, napetosti i nestrpljivosti, da se doživi zadovoljstvo, nečujno su nam punili čaše. Prvo vino sortnim imenom jagoda, zatim već skoro zaboravljenim muskat krokanom i najzad mirisavim tramincem. Aromatično trojstvo, koje u ovom trenutku, niko drugi u svetu, nije u stanju da vam ponudi. I priredi zadovoljstvo koje se graniči sa čudom.

Jagoda je, kažu, naša prastara sorta. Otkrio je i razmnožio pre nekoliko godina vinar Kosta Bokunjac, negde u Srbiji. Tvrdnju da je nema niko u vinogradarskom svetu, nedavno je, navodno, demantovana; ima je još i u Bugarskoj, ali ne pod imenom jabuka, nego nekim drugim sinonimom. U Srbiji je ima još jedna vinarija, a treći je Zoran Teodosijević, jedini u Vojvodini.

Prvu berbu sa 5.500 čokota, koliko je zasadio, imao je 2021. godine. Kaže da je izuzetno bujna kao loza, laka u vinogradu, posle krokana, najlakša za rezidbu. Srednje rodnosti. Jedina ozbiljna „mana” joj je miris. Toliko je intenzivan i prepoznatljiv po jagodi, da su svi u uverenju da se radi o veštaku, kome je dodata neka esencija. Da nije prirodno vino.

Na upravo održanom ocenjivanju, pred ovogodišnji majski Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, stručni žiri ga je diskvalifikovao, uz objašnjenje da se tako intenzivan miris i ukus jagode može postići samo dodavanjem određenih aromata u vino.

Mile Predojević, rođeni Surdučanin, reče nam da u vreme cvetanja loze celo selo i okolina mirišu po jagodi. I da razmišljaju da članove žirija Novosadskog sajma, polovinom aprila, kada loza bude u cvetu pozovu na „aromaterapiju, šetnjom između redova procvalih čokota".

Posle jagode posluženi smo čuvenim krokanom. O lozi i vinu, simbolu biserne ade na Tisi, o čijem vinu, već vek i po kruže priče i legende. Kažu da postoje podaci da je krokan sa Tise povremeno slat generalu De Golu lično, da njegovom bukeu nije odoleo ni Nikola Tesla, a nije tajna ni da ga je Tito više puta slao generalisimusu Staljinu.

Loza doneta krajem pretprošlog veka iz kolekcionog nasada u Arlu, na jugu Francuske, u koji je doneta iz Alžira, u Francuskoj se nije pokazala. Zadržana je samo u kolekciji - živoj banci gena. U mikroklimatu na Bisernom ostrvu na Tisi, muskatne arome krokana eksplodirale su poput vatrometa. Lepota i raskoš aroma širila se Panonskom ravnicom i ubrzo zamirisala do Beča, Pešte, Pariza...

Neponovljivi mirisi oslobađaju se, eto i iz čaša na našim stolovima i šire se kao simfonija celom prostorijom. Sorta "Muskat krokan" poznata je u literaturi i pod sinonimima mirisavka i vanilijevka.  Nepoznatog je porekla. Na Bisernom ostrvu je postigla svoj vrhunac i na neki način i autohtonost. Sporadično se gaji i u Mađarskoj i Rusiji, gde je zovu muskat vengerski.

Na Bisernom ostrvu je u međuvremenu, zbog naših poznatih kriza u vinogradarstvu, lokalnih nesporazuma i svađa, bila gotovo nestala. Sada se ponovo vraća. Ali i na drugim potesima u ravnici nalazi svoje mesto i ravnopravno se nosi sa kapljicom koja se bere na Bisernoj adi.

Zajedno sa jagodom, muskat krokan sreli su prvi put i većina Probusovih vinskih vitezova. Većina njih dali su im prednost u odnosu na poznati traminac. "Prevarili" su ga sa jagodom ili muskat krokanom, koje su tek upoznali. Verni su mu ostali prof. dr Medicinskog fakulteta Anđelka Ristivojević i Karlovčanin Žarko Živanović s kojima sam delio sto za vreme degustacije.

Pero Inić i Dragica Samardžić glasali su za muskat krokan. Tijanu Janković oduševila je jagoda, kao i Branka Lučića. Veliki majstor Reda Radenko Pavlović je već odavno veliki pristalica sinonima Bisernog ostrva, kao i istoričar Ilija Komnenović. Ilija Ramić se vratio s buteljkom traminca za svoju privatnu kolekciju...

Poseta vinariji „Teodos” ostaće zapamćena kao pravi čas poznavanja vina. Poput knjige uradi sam - sam svoj učitelj. Svaki učesnik ove degustacije osposobljen je da ubuduće u svakoj prilici prepozna ova tri vina. Znanje stečeno kroz zabavu.

Vino koje vam se najviše dopadne će vas voditi do sledećeg iskustva. Tako se ide prema onome što vam se dopada i povećavaćete svoje poznavanje vina, uživajući u njima istovremeno. Vaš autoritet je u tome neprikosnoven. Zašto bi pili neka druga vina za koje neko misli da bi trebalo da ih volite. Vaš vlastiti ukus će biti ključ koji otvara čitav svet vina za vas.

Niko ne zna sve o vinu. Pravi ljubitelji vina su istovremeno i vernici i nevernici. U želji da obogatite svoj život za njim treba tragati. Najbolje vino je ono koje vi najviše volite. Budite zato Kazanova.