NININE MUSTRE: Odvlačenje pažnje
Kažu da je distrakcija moćno oružje kojim se čovečanstvo kontroliše.
Svakodnevna konzumacija ogromnog broja informacija i mene kao i druge odvlači od onoga što je stvarno bitno u mom životu. Uzmem telefon pa klizim od objave do objave i nekada se tako zablenem da po pola sata proleti, a da i ne primetim.
To što ne primećujem da mi pažnja klizne i ode nekuda, smeta mi najviše od svega, naravno tek onda kada to primetim. Tada pomislim koliko toga sam mogla da uradim za sebe ili za nekog bliskog, ili da nešto osmislim, iskreiram završim započeto... Spisak je ogroman, ali ništa od toga ne donosi taj famozni dopamin tom brzinom koliko to besmisleno lutanje po tuđim objavama, jer moj mozak stalno traži nešto novo čime će na brzaka da se zabavi, pa onda opet novo, novo i novo, mogao bi tako u beskraj.
Primećujem da smo svi već toliko istrenirani da nemamo trunke strpljenja. Jedino još oni životinjski instinkti u nama funkcionišu, pa kada naletimo na vesti koje su u bilo kom smislu zastrašujuće, e, njih možemo da gledamo i slušamo do besvesti. To nam drži pažnju jer nas dira tamo gde smo najtanji – u strah. Onda idemo okolo i to što smo videli prepričavamo, pa se zgražavamo, pa se iščuđavamo. A vreme prolazi, živci se tanje i želje za stvaranjem i kreiranjem sve je manje.
Idemo samo za onim što će nam već za tri sekunde doneti uzbuđenje, nemamo više strpljenja da čekamo da od ideje stvorimo priliku. A onda, na kraju dana, odlazimo u postelju umorni, nezadovoljni, iscrpljeni od previše nadražaja i nikakvog ispunjenja. A ljudski je da budemo ispunjeni, srećni i zadovoljni zbog nečega što smo uradili, doprineli, stvorili ili nekome pomogli. Problem leži u tome što nam se sa svih strana nudi nešto besmisleno što odvlači pažnju, a tek kada je pažnja tu gde jesmo u ovom trenutku, na ovom mestu, onda se budi naša ljudska moć.
Kada sam prisutna u ovom trenutku, kako se to kaže „ovde i sada“, tada osećam veliki priliv energije. Osećam da nadiru ideje, pojavljuju se uvidi, sagledavam situaciju iz više perspektive i iz svih uglova, pronalazim rešenja i zadovoljna sam svojim učinkom šta god da radim. Zato sam brojnim vežbama koje svakodnevno radim dodala i vežbe budnosti pažnje, jer ne želim da mi distrakcije kroje život i da se osećam loše, kada je život toliko sam po sebi živopisan, pogotovo kada ga sama svojim mislima i emocijama kreiram.
Nina Martinović Armbruster
