JEZIKOMANIJA: Sedi ili sedni?
„Sedi, pet!” ili „Sedni, jedan!”?
Da bismo shvatili otkud ova dva oblika imperativa, moramo se za trenutak vratiti u daleku prošlost srpskoga jezika.
Glagol SESTI je nekada glasio SEDTI. Baš zato je njegova infinitivna osnova SED, a ne SES. Ovaj glagol menjao se po takozvanoj prvoj glagolskoj vrsti i njegova promena danas zvuči čudno i nepravilno u prezentu:
Ja sedem (a ne ja sedim)
Ti sedeš (a ne ti sediš) itd.
Suglasnička grupa DT prešla je u grupu DS; tako smo od SEDTI dobili SESTI.
Isto se desilo i sa glagolima PASTI (nekada je bilo padti), PRESTI (nekada je bilo predti) i slično.
Kako je vreme prolazilo, ovi glagoli su se počeli menjati po tzv. trećoj glagolskoj vrsti (sa nu, ne u osnovi), te se umesto dotadašnjeg pravilnog SEDEM moglo čuti SEDNEM; isto tako i SEDNI umesto do tada pravilnog SEDI.
Glagol sesti se danas menja po dva konjugacijska obrasca.
Imperativ glagola SESTI, dakle, može glasiti i SEDI (sedite, sedimo) i SEDNI (sednite, sednimo).
SEDNI je imperativ od glagola SESTI, a SEDI je imperativ od glagola SEDETI.
SESTI je svršeni glagol, a SEDETI nesvršeni.
N. Mirković