LISICE IZLAZE KAD ČUJU ZVUK CRKVENOG ZVONA ALI TADA IH NE NIŠANIM Evo šta još otkriva čuveni lovac Kenan Tatarević iz Prijepolja
Jedan od najuspešnijih lovaca na lisice i šakale u Srbiji, a verovatno i čitavom Balkanu, svakako je Kenan Tatarević (1978) iz Prijepolja. Čuveni Tatar, kako mu glasi univerzalni lovački nadimak na ovim prostorima, član je Lovačkogudruženja „Lim” iz rodnog grada, a u lovačkoj kolekciji ima na desetine ulovljenih dlakavih predatora. Najveći izazov su mu, ipak, lisice. Zašto?
- Izuzetno su lukave, obazrive i pametne. Mnogo teže je uloviti lisicu nego šakala – nema dilemu Tatar. – Godinama lovim predatore i u to sam se mnogo puta uverio. Ako si na određenom mestu pucao i promašio je, ona tu više neće doći. Ubeđen sam, takođe, da starija lisica tačno zna da lovac puca dva puta i u skladu sa tim se ponaša prilikom bega posle prvog hica. Uz to, zaista je velika štetočina. Mnogo puta sam video kako u zubima nosi zeca, kokošku ili divlje prase.
Lovom je Tatar počeo da se bavi još 1991. Kao trinaestogodišnji lovac – pripravnik. Od 2001. Aktivno lovi i u lovu na predatore skupio je veliko iskustvo.
- Kada se lisice čekaju, a ja mahom tako lovim, ključni su strpljenje i izdržljivost, jer to ume da potraje satima. Tokom hladnih dana treba se dobro obući, ali garderobom koja nije kruta, ne šuška, jer i najmanji zvuk ili miris lisicu upozori da je neko u blizini. Zato ne treba pre lova koristiti losion posle brijanja, ne treba pušiti na čeki, koristiti mobilni telefon, glasno razgovarati… Lije najviše izlaze ujutru i pred mrak, na smeni dana i noći. Mora se dugo posmatrati i pratiti. A kada se pojavi – zna se, brz refleks i oštro oko - veli Tatar.
Tatar predatore mahom lovi čekanjem, ređe uz pomoć vernog Baraka, bosanskog goniča, jedne od najstarijih lovnih rasa pasa u Evropi. Što se oružja tiče, tu je Zastavina bokerica, ruska položara IŽ 43uz sačmu od 3,5 do 5, te karabin .222 Remington.
Ipak, postoje situacije kada Tatar lisicama „oprašta”.
- Odavno sam primetio da ih privlači zvuk crkvenih zvona, kao i kada se čuje hodžin poziv na molitvu sa džamije. Onda izlaze iz rupa, ali ja tada ne pucam. Naprosto, ne želim i to je neki moj princip. Takođe, ne pucam ni kada vidim hromu lisicu ili šakala. Meni nije izazov odstrel takve životinje – kaže Tatarević.
Na brdskoplaninskim terenima oko Prijepolja, kaže Kenan, mnogi predatori nisu se izvukli u okršaju s njim. No, uživajući u prirodi, viđao je stvari za koje je ubeđen da ih je malo njih videlo: takozvane „krstašice”, lisice sa crnim leđima i repom, kakve su u prirodi najređe, ali i nesvakidašnju scenu, kada orao napada lisicu. Priroda je nekada surova, ali uvek na svoj način lepa.
D. Knežić