ANDREJ TIŠMA, UMETNIK U FOKUSU Mitrović: Trebaće vreme da shvatimo svu širinu i značaj stvaralaštva ovog umetnika
Nesvrstanost i izrazitu individualnost Andreja Tišme filozof i publicista Milan Đorđević izabrao je kao ključne osobine umetnika koji je na mnogo načina, u mnogo medija, obeležio pola veka stvaralaštva programom „Umetnik u fokusu“ Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu.
Milan Đorđević je i autor knjige „Subverzija i isceljenje“ koju je objavila Akademska knjiga, a koja metodom intervjua svrstanih u šest poglavlja obuhvata veoma veliki i složen opus - „još uvek otvoren okean“, kako je to nazvao.
Kompjuterska grafika, internet umetnost, likovna kritika, eseji, performans, fotografija, muzika, mejl art, pokazuju da je i šest kategorija malo za Andreja Tišmu, višedecenijskog likovnog kritičara lista „Dnevnik“.
- Mi svi čuvamo neke svoje lične arhive. Evo ga 30. maj 1991. godine. Ja sam tada novinar, odlazim u piceriju „Oskar“ koja više ne postoji, na performans Andreja Tišme i dobijam ovaj pečat koji je na mene ostavio toliko jak utisak da ga i danas čuvam – navela je preksinoć svog favorita Gordana Draganić Nonin – „Sada sam i ja deo tvoje svesti.“
Još jedan učesnik programa „Andrej Tišma - umetnik u fokusu“ u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu, istoričar umetnosti i kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Vladimir Mitrović, izrazio je zadovoljstvo što su imali prilike da rade na retrospektivnoj izložbi ovog umetnika. Za Mitrovića je to bilo „otvaranje fioka“ u kojima je bilo mnogo toga što jako voli, kao i onoga što ne voli. Međutim, ne osporavajući veličinu i značaj svega toga, diverzitet u kojem je najveće iznenađenje za njega bila muzika, Mitrović se ipak odlučio da istakne likovnu kritiku kao najznačajniji deo Tišminog opusa.
- Trebaće neko vreme, sigurno još dvadeset, dvadeset pet godina, pa da shvatimo i obradimo svu širinu i značaj stvaralaštva Andreja Tišme – naveo je Mitrović.
Kao deo programa, predstavljena je i knjiga „Hronografija (spi)rituala” Andreja Tišme, koja je početkom ove godine objavljena u izdanju Kulturnog centra Novog Sada. U njoj je umetnik predstavio svoje performanse duhovnog zračenja kojima se bavi od 1984. godine, sa ciljem prenošenja, zračenja sopstvenog psihičkog stanja, nadahnuća, emocije, doživljaja na publiku ili na šire okruženje.
Kako je sve to počelo? Otkud ta širina?
Na ova pitanja Gordane Draganić Nonin, Tišma je odgovorio da je još kao student često odlazio u stan i atelje Bogdanke Poznanović, umetnice i profesorke koja je osnovala smer novih medija na Akdemiji umetnosti Novi Sad. Kod nje je pronalazio neiscrpnu građu i inspiraciju. Jedan tok je išao kroz časopise koje je sedamdesetih godina Bogdanka Poznanović skupljala na svojim putovanjima širom sveta. Drugi tok motivacije dolazio je kroz razgovore sa njom, naveo je Tišma, podsećajući da su Dejan i Bogdanka Poznanović, zajedno sa umetnicima iz tadašnje Jugoslavije okupljenim oko Tribine mladih Kulturnog centra Novog Sada, sigurno bili jedan od najuticajnijih umetničkih centara Evrope u to vreme.
- Tu se tražila misao, ideja, a ne estetika, lepota. Mene je više interesovala ljudska psiha, ono što je iza fasade, slike, boje, treperenja svetla. Šta je suština koja se krije iza toga. Nova umetnost mi je pomagala da to iskažem, kombinujući sliku, reč, zvuk, sve moguće načine izražavanja – ispričao je Tišma, koji je za ovu priliku pripremio i veoma zanimljiv audio-video materijal koji je predstavio gotovo čitav njegov opus, čineći da i ovo veče ima svoj specifičan i veoma vredan performativ za sve one koji su bili u publici.
Kao autor ovog teksta i neko ko je dugo radio sa Tišmom u kulturnoj rubrici „Dnevnika“, izdvojio bih priču koju nisam znao do preksinoć, da je deo svojih pesama pisao tako što je obilazio kioske i prepisivao naslove iz štampe, ili tako što je odlazio na večeri veženja goblena, gde je sličnom tehnikom stvarao dela vrlo vrednih, višeslojnih značenja.
Tekst i foto: I. Burić