MISTERIJE NOVOG SADA Evo koja priča je opstala među Novosađanima kroz vekove  

Jedna od takvih priča zabeležena je u davna vremena, ali zahvaljujući svojoj neproverenosti za nju znaju gotovo svi Novosađani.

Sigurno ste čuli za čuvenog svetskog bajkopisca Hansa Kristijana Andersena. E, pa, ukoliko Vam kažemo da je upravo on zadužen za nastanak spekulacija o tajnom tunelu koji, ispod Dunava, povezuje Novi Sad i Petrovaradin, možda ćete, shodno Andersenovom izmišljačkom zanimanju, odmah posumnjati u istinitost ove tvrdnje.

Andersen je davne 1838. godine putovao Novim Sadom, a kako je priličilo jednom takvom izrazitom gospodinu, uz sebe je uvek nosio svoju beležnicu u koju je zapisivao sve što bi mu se učinilo interesantno.

Spekulacije o misterioznim tunelima ukopanim duboko ispod velike rečne sile, postojale su i mnogo pre, ali i mnogo posle njegovih poseta Novom Sadu.

Eh, da se ne lažemo, postoje i dan danas.

Međutim, u konsultaciji sa istorijskim činjenicama i opipljivim dokazima poput ucrtanih kanala ili ispisanih planova za njihovu izgradnju, dolazimo do ćorsokaka, jer baš ni jedno od gore pomenutih stvari, niko nikada nije ugledao.

Iako je Austrougarska značajno obojila istoriju Petrovaradinske tvrđave svojim bojama, oni koji veruju u postojanje misterioznih tunela kažu da njih, zapravo, uopšte nisu gradili Austrougari već Turci, Kelti ili Rimljani koji su ovo područje osvojili mnogo pre njih.

Dakle, ukoliko je tajni tunel zaista postojao u njega se moglo ući (ili i dalje može ukoliko ne poverujemo pričama da se urušio) na petrovaradinskoj ili novosadskoj strani.

Jedan ulaz bio je iza crkve Svetog Jurja u Petrovaradinu, a ova putanja vodila je do crkvice Svetog Ivana Nepomuka na mostobranu, na novosadskoj strani.

Priča se da je kroz famozni tunel, navodno, u toku samog urušavanja prošao jedan austrougarski oficir. Naravno, legenda ne bi bila toliko poznata da mu na rukama, tom prilikom, nije bila njegova ljubavnica koju je nosio i spasio od sigurne smrti.

Prema predanjima, još jedan ljubavni par jedva je preživeo kretanje tajnim tunelom. To su car Karlo I i njegova supruga Zita.

Starosađani se doslovno mogu zakleti da su njihovi preci svakodnevno prolazili ovim tunelima i ta im sećanja ostavili u amanet, da se prepričavaju, onako, uz lulu i logorsku vatru, sa kolena na koleno.

To su vam bile one strašne priče, od kojih vam se ledi krv u žilama. Priče u kojima odmah izaberete stranu, glorifikujete svoje junake i zamrzite ljutog neprijatelja pod čijim su pritiskom zaljubljeni parovi zamalo ostali jedan bez drugog.

Danas su lule zamenile elektronske cigarete, vejpovi i razne novotarije, a logorsku vatru udobno popodne u mokasinama uz kolač i kafu, međutim, o ovoj priči se i dalje raspreda…

Da li u Novom Sadu zaista postoji neko ko bi misteriozne tunele ispod Dunava, uspeo da učini malo manje misterioznim?

Blic