U PARKU PRIRODE „TIKVARA” GODIŠNJE SE PRODA OKO 150 DOZVOLA ZA PECANJE Najviše se pecaju tolstolobik i bela riba

Na tim vodenim površinama dozvoljen je sportski ribolov, a kako je za „Dnevnik” rekao ribočuvar u Parku Miroslav Tuckešić,  za deceniju svog rada, najčešći problemi sa kojima se suočavaju su ribokradice.

– I njih je sve manje. Desi se da neki pecaroši „ulete” sa Dunava, ali mi to brzo rešimo. Dozvoljeno je sportsko pecanje, no po zakonu riba može da se nosi i to na dnevnom nivou, jedna riba od pet kilograma ili tri komada do pet kila. Govorimo o kvalitetnoj ribi, odnosno šaranu, smuđu, somu i deveriki – kaže Tuckešić.

Po njegovim rečima, osim kilaže, da bi se mogla odneti riba mora biti u meri. To znači da smuđ mora imati minimum 40 centimetara, šaran oko 45, a som 60 centimetara.

– Deverika se nosi ako je do 35 centimetara, smuđ kamenjar 25 centimetara i ima ga u Tikvari. Babuška i tolstolobik se smatraju korovskim vrstama i mogu se nositi u neograničenim količinama. Što se tiče Tikvare, tolstolobik je preplavio jezero, no on je generalno problem u Srbiji. Biljojed je, pa kad dođe mrest ribe, on verovatno kupi i ikre sa obale i trave u kojoj su skrivene i na taj način smanjuje populacije drugih vrsta, što ga čini dominantnom vrstom u vodi. Pritom, Dunav je spojen sa Tikvarom, pa kad naiđe velika voda, on ulazi u jezero i preplavljuje ga – priča naš sagovornik.

Što se tiče poribljavanja, ribočuvar kaže da nemaju dozvolu za te aktivnosti, jer deo koji pripada Parku prirode „Tikvara” predstavlja prirodno mrestilište riba.

– Kilometar odavde je takozvano Jezero (Drveni most) koji je proglašen kao prirodno mrestilište i tu ne sme nikakav vid ribolova da se dešava. Sada dolazi mrest štuke, a od 1. marta čeka nas mrest smuđa. Mi čuvamo i dve jame koje se napune vodom kad nadođe Dunav, i kada tu bude ribe. Imali smo situacije da smo na vodi hvatali pecaroše sa mrežama i njih odmah sankcionišemo, no dešava se da nam i pobegnu, ali mreža ostane, te se skloni i spali – poručuje Miroslav. 

Najveća upecana riba je, kaže, tolstolobik od 45 kilograma. On se u suštini ne peca, već se „drlja”, a to je u Parku prirode inače zabranjeno.

– Tim načinom hvatanja ribe može se oštetiti druga vrsta, zato je ovde zabranjeno.  Jednom u tri godine radimo izlov toltolobika, ali to je takva napast da se ne može iskoreniti. U suštini se najviše u mrežu hvata. Osim tolstolobika, najčešće se ulovi bela riba (deverika, crvenpreka, bodorka) i babuška, a s jeseni bude šarana i smuđa kamenjara.

Pecaroša ima, pa se tako godišnjih dozvola izda između 100 do 150, po ceni od 4.000 dinara, a dnevna dozvola je 1.300.

I. Bakmaz