OSEĆAM SE KRIVIM KAD NIŠTA NE OBJAVIM! YASSERSTAIN o svojoj karijeri i malom bonton priručniku„NEMOJ BITI TAJ L1K“
Popularni Novosađanin Milan Inić, poznatiji kao Yasserstain, postao je Jutjub zvezda, a mnogobrojnoj deci oduvek važi za omiljenog influensera i osobu čiji rad aktivno prate na ovoj društvenoj platformi.
Na svom Jutjub kanalu ovaj mladić svakodnevno objavljuje video-snimke, skečeve i muzičke spotove koji broje milionske preglede, a uticaj koji je ostvario na svoje mlade pratioce kroz društveno-odgovorni serijal pod nazivom „Nemoj biti taj L1K“ svakako je velik i evidentan. Zajedno sa svojim saradnicima i kolegama, utiče na stvaranje pozitivnog digitalnog okruženja za svu decu, te na kreativne i inovativne načine deli korisne savete lepog ponašanja, promovišući zdrave vrednosti kao što su ljubav, poštovanje, tolerancija, empatija i slično.
Na koji način je vaš pristup u kreiranju video sadržaja na Jutjubu evoluirao od početka vaše karijere pa do danas?
– Naš Jutjub kanal „Yasserstain“ je kreiran 2009. godine, pre tačno 15 godina. Počeli smo sa snimanjem skečeva koji su prikazivali naš smisao za humor, kao i želju za izražavanjem kreativnosti. Dosta toga smo postigli u tih 15 godina, kreiranje festivala, izdavanje knjige, rad sa svetskim brendovima i drugo, ali ono što je najviše doprinelo našem kanalu jeste rad sa mladima. Kroz kreativne radionice van kamere smo polako i došli do ovoga gde smo sada, a to je da kreiramo sadržaj koji priča priču i iz drugih uglova, a ne samo iz perspektive jednog dečaka i njegove spavaće sobe.
Kako su izgledale vaše prve reakcije kada ste shvatili da postajete sve popularniji i da je odziv na vaše video-snimke sve veći, a s tim u vezi i neka vrsta odgovornosti postajala sve veća?
– Ja sam odmalena introvert i jako sam samokritičan oko svog rada. Ovaj rad na kanalu mi je pomogao da se malo oslobodim po pitanju javnog nastupa, a isto tako i da dozvolim sebi da grešim. Naravno, pored toga što fidbek ljudi onlajn i oflajn ume da daje lep vetar u leđa, isto tako ume i trostruko da dune u drugom pravcu. Svesni smo da naš sadržaj gledaju osnovnoškolci, njihovi roditelji, studenti, a i deca predškolskog uzrasta. Osećamo odgovornost da moramo uzeti u obzir da naš Jutjub kanal može biti mesto gde se neko po prvi put susreće sa nekom tematikom, spram toga gledamo da najviše vremena posvetimo tom tretmanu sadržaja pre nego što ga pustimo onlajn. Kroz godine smo upoznali gomilu ljudi koji prate naš kanal, svako od njih ima drugačiju životnu priču. Naš zadatak je da uzmemo u obzir svačiju situaciju pre nego što upalimo kameru.
S obzirom da ste tokom vremena stekli veliku popularnost s kojom su došla i neka određena očekivanja publike koja vaš rad intenzivno prati, kako uspevate da balansirate između tih očekivanja i vaše kreativne slobode prilikom kreiranja sadržaja?
– Uf… to je večita borba sa balansom. Svi mi želimo da učinimo publici, ja bih voleo da mogu svaki dan da objavim novi video na kanalu, ali to je prosto neizvodljivo kada se radi skeč, muzički video, intervju sadržaj. Postoji taj osećaj krivice kada prođe dan a da nisi ništa objavio onlajn. Ali onda stanem i zapitam se: „Zašto moram da se izvinim ako imam loš dan, ili ako bih radije proveo ovo veče sa svojom porodicom umesto da do pet ujutro montiram novi video?“ Uvek mora da postoji balans, iako je publika navikla da svakodnevno dobija novi sadržaj. Bitno je sačuvati sebe u procesu kreiranja sadržaja.
Slava ima svoje mane
Kako se nosite sa slavom i prepoznatljivošću, koje su to prednosti a šta izazovi koji dolaze sa time?
– Uvek je lep osećaj kada vidiš da je tvoj rad imao pozitivan uticaj na nekoga, zato sve ovo i radimo. Želimo da pokažemo ljudima da nisu sami, da je okej da slušamo različitu muziku i da polako formiramo svoje stavove dok razvijamo kritičko mišljenje. Kada te zaustave na ulici i kažu da su upisali određenu školu, pošto su kroz naš kanal čuli za nju, to je za mene uspeh. Jedina je mana kada pojedinci krenu da te prate do kuće i zvone ti na interfon u sred noći, to je no-no!
Kako ste došli do ideje za pokretanje društveno-korisnog serijala „Nemoj biti taj L1K“ i na koji način birate i istražujete teme koje ćete obrađivati?
– Ideja za serijal „Nemoj biti taj L1K“ je nastala 2016. godine kada sam sedeo u bioskopu zajedno sa ljudima koji su pričali tokom filma, gađali se kokicama i šutali moje sedište od nazad. Tako smo napisali i prvu epizodu tog serijala gde smo predstavili kako se ne treba ponašati u bioskopu. „Nemoj biti taj L1K“ je kao mali bonton priručnik, ali su kasnije iz tog serijala nastala i naša dva „Biti Taj L1K“ filma, kako je to biti druga osoba. Na te filmove sam najponosniji.
Osim video-serijala, napisali ste i knjigu pod nazivom upravo „Nemoj biti taj L1K“. Koje su to teme i poruke koje ste hteli posebno da istaknete u njoj i šta želite da čitaoci iz nje izvuku?
– U knjizi smo predstavili nove epizode koje još nismo obradili na našem kanalu. Kako se ponašati u prodavnici, u gostima, na času biologije ili na internetu. Pisanje ove knjige je bio pravi izazov za mene 2017. godine, pogotovo što nisam nikome dao da pročita knjigu dok nije bila skroz gotova.
S obzirom da kreiranje video-snimaka iziskuje mnogo vremena, da li su postojale neke prepreke ili izazovi sa kojima ste se susreli tokom stvaranja? Kako pristupate tim situacijama i kako ih rešavate?
– Nekad se jednostavno život desi. Zato i ne izbacujemo toliko često po nekim Jutjub standardima. Kad god smo najavili da video izlazi u subotu, uvek se desi da nešto iskrsne u životu, pa da video na kraju izađe u ponedeljak. Sa razlogom TV serije imaju svoje sezone, filmovi se prave godinama, a na internetu postoji drugačiji apetit.
Prisutnost na društvenim mrežama povlači sa sobom i dozu odgovornog korišćenja. Na koji način vi gledate na društvene platforme i kako biste posavetovali druge, kada je u pitanju stvaranje i održavanje pozitivnog onlajn okruženja?
– Gledam da uvek i sebe podsetim da ja imam tu moć da biram šta ću da gledam na internetu. Učim sebe da prepoznam kada me neki sadržaj iscrpljuje, budi mržnju ili samo prikuplja moje informacije. Gledam da kreiramo sadržaj koji i želimo da vidimo na internetu. Zato u poslednjih nekoliko godina radimo dosta na ličnoj edukaciji pre nego što snimamo o tome.
Ivana Japundža
