U POSETI DOMAĆINSTVU RADANOV U ĐURĐEVU Ljubomir proizvede dve tone meda godišnje
Domaćinstvo Radanov iz Đurđeva poseduje oko 80 košnica i bavi se proizvodnjom meda, mednih proizvoda i medovače.
Na tržište plasiraju bagremov i livadski med, kao i mešavine meda sa lekovitim travama, propolis i polen. Ovo domaćinstvo otvoreno je za posetioce, koji su zainteresovani da se uvere kako je biti pčelar i da se oprobaju u tome, a nakon toga da uživaju u degustaciji.
Ljubomir Radanov počeo je da se bavi pčelarstvom pre 11 godina i od tada je broj košnica rastao. Sada godišnje proizvode oko dve tone meda, iako je prethodna godina bila slabija zbog loših vremenskih uslova. Svoje proizvode distribuira uglavnom prijateljima, komšijama, poznanicima...
Pronašao je jedinstvenu ravnotežu između dva sasvim različita sveta - pčelarstva i muzike. Ovaj vredni Đurđevčanin nije samo stručnjak u radu s košnicama, već je i talentovan muzičar koji svira u tamburaškom orkestru.
– Najviše meda ode u Novi Sad, to je nesumnjivo najbolje tržište. Inače sviram tamburu u orkestru, pa mi usput naruče i med kad idem na svirku – kroz smeh priča Ljubomir i dodaje da je zapravo priroda ta harmonična simfonija.
On ne vidi ova dva posla kao odvojena entiteta, već ih, kaže, doživljava kao međusobno povezane elemente. Pčele, poput note u muzici, igraju ključnu ulogu u očuvanju prirode.
Voleo bih da api-turizam zaživi kod nas
Radanov izlaže svoje proizvode na mnogim manifestacijama i sajmovima, a vodi se i iskustvima stečenim na edukacijama, poput one u Sloveniji, što je organizovala lokalna samouprava za proizvođače meda.
– Trudio sam se da usvojim ono što sam video, a što je u skladu sa mogućnostima. Dopao mi se taj slovenački api–turizam, koji tamo jako dobro funkcioniše. Nadam se da ćemo i mi imati uslove da zaživi i kod nas – priča pčelar.
Kako ističe, svakodnevno se trudi da napreduje, a svoje košnice drži u selu, kao i na Tisi. Takođe, svedoči o tome kako se, kroz svestranost i ljubav prema različitim aspektima života, može postići sklad i očuvati lepota prirode.
Tekst i foto: M. Rašić