Darko Batinić MLADI PČELAR iz Lazareva organskim pčelarstvom želi do EVROPSKOG TRŽIŠTA
Darko Batinić se od 2019. godine bavi organskim pčelarstvom, a znanje stečeno na fakultetu primenio je u praksu, te je osmislio inovaciju u borbi protiv varoe koju će uskoro i patentirati što će biti prvi takav uređaj u Srbiji, a i šire.
Mladi pčelar iz Lazareva, mesta nadomak Zrenjanina odrastao je u porodici koja se ovom proizvodnjom bavi od 2005. godine, a on je završivši Prirodno matematički fakultet, odnosno master ekonomskog inženjeringa, odlučio da nauku utka u organski uzgoj pčela koji je izuzetno zahtevan.
- Imam 100 košnica u organskoj proizvodnji, dok brat i majka imaju 200 u konvencionalnoj – počinje svoju priču Batinić. Nauka mu je pomogla da reši problem s varoom, i to uz pomoć toplote. Varoa kako je pojasnio predstavlja glavni problem kako u konvencionanom tako i u organskom pčelarstvu.
Varo je parazit koji uništava pčele.
- Pčela može da izdrži nešto veće temperature u odnosu na varou i po principu tog znanja uređaj ubija parazita. Reč je o potpuno fizičkoj metodi koja ne ostavlja nikakve posledice. Mana ove metode je u tome što je spora. To vam je isto kao da imate njivu, pa možete da je kopate, a možete i da je prskate. Efekti su prisutni, ali je kopanje daleko sporije – kazao je Batinić.
Planira da patentira uređaj, a nakon toga i da ga promoviše i pusti u prodaju.
Pre seobe košnica, naš sagovornik mapira pčelinje paše, što mu je kaže omogućilo bolje pozicioniranje košnica i veće prinose.
Batinić planira da primeni solarnu energiju u pčelarstvu, a to će učiniti uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Za ovaj projekta dobio je i nagradu NLB banke.
- Mobilna jedinica za proizvodnju solarne energije će moći da se koristi za održavanje pčelinjaka i za vrcanja meda, kao i za potrebe ostatka domaćinstva. Najveće energetske potrebe se dešavaju tokom leta kada je tu velika količina sunca. Došao sam na ideju da je odlično primeniti tu energiju u proizvodnju, a time smanjujem emisiju štetnih gasova. Na taj način mogu med kvalifikovati kao proizvod koji je ekološki prihvatljiv odnosno bez emisije ugljen - dioksida . Veoma mi je drago što su dve institucije uspele da prepoznaju potenicijal ideje - kaže Batinić.
Kada je reč o isplativosti organskog pčelarstva, plodovi se veli on očekuju za do dve godine, kada će naš sagovornik ući u plasman.
Bilo je i gubitaka, ali je najstresnije veli bila promena kompletnog voska, što je uticalo na rad pčela, što je uzrokovalo gubitke.
On očekuje da će se trud i rad isplatiti, a cena organskog meda je duplo skuplja i košta u proseku oko 2.000 dinara po tegli. Njegov plan je da svoje prozivode ponudi i plasira na inostrano tržiše.
Objašnjavajući razlike organske od konvencionalne proizvodnje on je rekao da je glavna odlika organskog meda praćenje od strane sertifikacione kuće, dakle od samog nastajanja do pakovanja. Košnice su tri kilometra udaljene od kultura koje su tretirane pesticidima, od magistralnih puteva, od svega onog što može da kontaminira pčelinji proizvod. Samo tretiranje je takođe različito u odnosu na konvecionalnu prozivodnju, te su u organskoj dozvoljena eterična ulja, oksalna i mravlja kiselina te toplota.
Na kraju etiketa mora ići na validaciju sertifikacione kuće, a Batinić ima kako domaći tako i evropski sertifikat, što mu omogućuje plasman meda na inostrano tržište.
- Imam uljanu repicu, livadski, suncokretov i lipov med. U budućnosti planiram da krenem seobu na bagrem, pa će i njega biti u ponudi. Pčele su trenutno u dobroj kondiciji, međutim ova godina je nepovoljna za pčalarstvo izuzev uljane repice kako u organskoj tako i u konvencionalnoj proizvodnji. Ove godine je bilo i buba, nepovoljnih temperatura i padavina. Međutim očekujemo šta će biti sa suncokretom i livadskim medom – kaže naš sagovornik.
S. Aničić Ilić
Foto: privatna arhiva