OD INDIJE DO VIKINGA! MARKO MANDIĆ ENERGIČNOM PESMOM VOZI PUBLIKU DO EVROVIZIJE pa otkriva: „Ova pesma je naše malo čudovište”
Jedan od onih koji se među fanovima „Pesme za Evroviziju” kotirao među favorite tog takmičenja definitivno je izvođač i kantautor Marko Mandić i njegova energična pesma „Dno”, koju je napisao zajedno sa Nemanjom Filipovićem.
Marko će otvoriti ovaj muzički festival, na kojem pod brojem jedan nastupa u prvom polufinalu, koje je na programu 27. februara. U razgovoru za „Dnevnik” Marko ističe da ovu pesmu, dok je nastajala, nisu videli na Evroviziji, niti na nacionalnom izboru za srpskog predstavnika, ali su, kao krajnji cilj, imali želju da naprave nešto što će za njih biti potpuno novo i drugačije.
– Tako smo eksperimentisali sa raznim zvukovima, dok nas pesma nije „ščepala”. To je bio neki početak. Ima u njoj nečeg nordijskog, u nekom trenutku, kasnije, u tom kreativnom procesu, pomislili smo na Vikinge, ali smo, barem mi se tako čini, u stvaranju pesme počeli od Indije. To je bila neka inicijalna inspiracija – otkriva Marko Mandić. – Sve je „plivalo” od početka do kraja. Mislim da smo prvu ruku pesme kroz dan-dva završili i onda smo se samo prepustili uživanju u tome da sve ukrasimo, dodamo i oduzmemo. Slika je bila jasna odmah, valjda tako ide sa tim nekim pesmama. Mi umemo da je zovemo čudovište. To je naše malo čudovište (smeh).
Poznati kantautor, koji se prvi put takmiči na ovom festivalu, smatra da njegova pesma ima više poruka, pa mu je zanimljivo da od drugih čuje kako su je doživeli. Svaki odgovor na postavljeno pitanje u vezi sa pesmom, kaže, može da bude tačan, jer se više tema krije u samom tekstu.
– Postoje slojevi koje smo želeli da prenesemo. Nekada se pesma samo desi, pa ne sadrži neku dublju temu ili poruku. Za ovu, ipak, ne bih rekao da je takva. Slojevita je sigurno. Ne postoji samo jedno „dno”, eto, to su ti slojevi – naglašava Marko Mandić.
Zanimljivo je kako je pesma vrlo ritmična i nosi sa sobom pozitivnu energiju, a sam naslov zvuči pomalo pesimistično. Marko kaže da mu je veoma drago što sve češće čuje kako je mnogi slušaju ujutru jer ritam i melodija daju energiju da se u dobrom raspoloženju započne dan.
– Verovatno je sa zvučne strane sve kako treba. Svaka melodija ovde ima svoj razlog. Pesma je drugačija, ludački pozitivna. Definitivno je posebna, zato se i desilo da se prijavimo. Ne bih govorio o tome šta je moja glavna prednost na takmičenju, videćemo kome će biti interesantna naša priča kada se sklopi ceo taj vizuelni identitet na sceni – priča nam Marko i poziva slušaoce da, ukoliko im se pesma i njegov nastup na „Pesmi za Evroviziju” dopadnu „bace” neki glas, pogotovo što će svi pristigli otići u humanitarne svrhe.
– Uvek se vodim onim: šta se desi, neka se desi. Valjda će muzika naći put do publike, ali, pošto se, nekako, ispostavilo da je na ovom takmičenju i sam nastup jednako bitan, posvetili smo se dosta smišljanju koncepta, pa da pokušamo bar neki sloj na sceni da otkrijemo. Nadam se da ćemo uspeti u tome. Svakako, koncept postoji, ali ne bih da otkrivam koji – naglašava Marko Mandić.
Kako kaže, pesma „Dno” mu je bila sve vreme u glavi dok nije izašla, a sada ju je prepustio publici.
– Najviše slušam muziku dok je samo moja, a onda u trenutku, kada se to podeli sa javnošću, to onda nekako nije više samo moje. Izgubi se taj neki intimni momenat sa pesmom koji imaš do tog trenutka – iskren je Marko.
Ovaj mladić je od detinjstva u muzici. Talenat za pevanje spoznao je još u osnovnoj školi kada je i pobedio na gradskom takmičenju kao mladi solista. Karijeru je počeo da gradi 2012. godine, od kada je napisao i objavio dosta singlova, koji su veoma dobro prihvaćeni i rado se slušaju i danas. Najviše se proslavio pesmom „Ramdagadam”, koja je do danas ostala jedna od najslušanijih pesama na našoj muzičkoj sceni.
Nikada, kaže, nije bio medijski lik, a, iako je po struci ekonomista, svojevremeno je izjavio da sebe ne bi mogao da zamisli ni u jednoj drugoj profesiji osim u muzici, jer, kako je s početka karije procenio, jedino kroz pesmu može da iskaže svoj senzibilitet i ono što misli i oseća.
Vladimir Bijelić
