PRVO SLAVIM BOŽIĆ PA ROĐENDAN Ivana Milenković, voditeljka RTS, konačno ima vremena za odmor i slavlje
- Prethodnih godina sam u vreme praznika radila, rano ustajala i vodila „Jutarnji program”, a ovog puta ću se konačno u to doba naspavati posle tri godine, a biće i više vremena za odmor i slavlje - prisetila se Ivana svojih ranoranilačkih dana.
Volim praznike, uživam u novogodišnjoj i božićnoj atmosferi, dekoracijama koje ih prate, ali pre svega u vremenu provedenom sa članovima porodice i najbližim osobama. S obzirom na to da je moj rođendan veoma blizu Nove godine i Božića, 8. januara, uvek tražim neki poseban način da ga osmislim i organizujem i na taj način sprečim da se „stopi” sa praznicima - kazala je Ivana Milenković na početku našeg razgovora o predstojećim praznicima ali i plodonosnoj karijeri na RTS-u koju je nekako najviše obeležio Jutarnji program.
Osim Jutarnjeg programa, vodili ste i „Kulturni dnevnik”, koliko se ta iskustva razlikuju od emisije „Jedan dobar dan”?
- Iako me većina pamti po emisijama kao što su „Kulturni dnevnik” i Jutarnji program jer ljudi najčešće prate RTS1, moj rad na televiziji je počeo u Obrazovno-naučnom programu gde sam radila kao voditelj i urednik emisija „Kontekst 21” i „Studio znanja” na šta sam posebno ponosna, jer sam upravo tu stekla ozbiljno uredničko iskustvo. U „Jutarnjem programu” i „Kulturnom dnevniku” sam bila angažovana isključivo kao voditelj. „Jedan dobar dan” spaja sva moja dosadašnja radna iskustva i daje mi šansu da odem korak dalje u odnosu na ono što su mi omogućavali prethodni TV formati. Posebno mi je zanimljivo i to što ova emisija predstavlja moj prvi iskorak u svet zabavnog programa.
Da li imate vremena za klavir, gitaru ili možda vašu profesiju arhitekturu?
- Često je dan isuviše kratak da bih stigla da u njega „spakujem” sve što želim, ali ako se nečega odričem, nastojim da to ne bude sport. Od malih nogu sam bila radoznala i želela da probam više stvari, roditelji su me podržavali u tome, na čemu sam im veoma zahvalna jer nisu sputavali moju kreativnost, već su mi davali vetar u leđa. Bili su tu najpre časovi engleskog i balet sa četiri godine, pa francuski i muzička škola, ples, gluma, itd. Sport sam zavolela kasnije, često žalim što nisam ranije počela da se bavim nekom sportskom aktivnošću.
Vaš talenat za estetiku se jasno vidi na fotografijama na vašem instagram nalogu koji prati gotovo 70.000 ljudi a nema nijedan ružan komentar. Da li je komunikacija sa fanovima uvek prijatna i šta najviše komentarišu ili pitaju?
- Komunikacija je uglavnom prijatna, mada moram da priznam da je nekada bilo i malicioznih komentara. Uglavnom se dešava da me dame pitaju gde mogu da nađu određeni komad garderobe koji sam nosila u emisiji, često dobijam i pohvale na račun izgleda, ali mi je najdraže kada neko pohvali teme koje sam birala za određenu emisiju ili način na koji radim svoj posao. Nakon što sam prestala da radim „Jutarnji program” mesecima sam dobijala komentare, ali i poruke, u kojima me ljudi pitaju zašto više ne vodim „Jutarnji program”. Dešava se i da mi pratioci pošalju molbu da podelim post ili stori posvećen određenoj humanitarnoj akciji, čemu se uvek odazovem jer smatram da je najbolja strana društvenih mreža mogućnost da jedni drugima pomognemo.
S druge strane bio je slučaj gde je izmontiran vaš lapsus koji se zapravo nije dogodio? Da li vrede demanti u takvim situacijama ili još uvek nailazite na ljude koji veruju da se to zaista desilo?
- Moram da priznam, da sam bila veoma uznemirena u trenutku kada se lažni lapsus pojavio na društvenim mrežama, u jesen 2020. godine. Tada mi je veoma bilo važno da to demantujem, jer mi zaista nije bilo prijatno što me je neko, zarad neslane šale, doveo u neprijatnu situaciju. Sada, kada se setim toga, zaista se više ne uzrujavam. Jednostavno je prestalo da mi bude važno. Svako ko je pratio moj dosadašnji rad, zna kakav vid komunikacije i profesionalizma može od mene da očekuje, a one koji žele da veruju u suprotno, pa makar bila reč i o nečemu što nije istina, u tome ne mogu da sprečim. Jednostavno, stvari koje nisu do mene me ne dotiču.
Kako za vas izgleda jedan dobar dan?
- Za mene je dobar dan svaki dan kada se probudim sa osmehom na licu jer sam se, pre svega, dobro naspavala, što mi je u prethodnih nekoliko godina zaista nedostajalo dok sam se se budila pre zore i navijala alarm na mobilnom telefonu u 4 ujutru. Iako sam oduvek bila ranoranilac i nikada nisam ustajala posle sedam sati ujutru, ove godine sam to definitivno promenila, a kada ustanete iz kreveta sveži i odmorni, velike su šanse da će dan biti ne dobar, već odličan. Jutarnju kafu i doručak ne propuštam, a posle slede pripreme za posao. Jedan dobar dan je i dan kada, posle posla imam dovoljno vremena za hobije i uživanje u sitnicama koje me čine srećnom. Veoma su mi bitni i ljudi koji me okružuju, razgovori sa članovima porodice, partnerom, prijateljima, sve su to momenti koji dan čine posebnim i bogatim. Takav dnevni ritam mi omogućava da odem i kasnije na spavanje, tako da u večernjim časovima volim da se opustim, posvetim sebi, odem na trening i posle njega pogledam neki dobar film, omiljenu seriju ili vikendom izađem u grad na neku živu svirku ili koncert. Važno mi je da završim svaki dan sa osećanjem zadovoljstva i zahvalnosti. Jedno je sigurno: od ranoranioca sam postala noćna ptica. Niko više ne može da me ubedi u mantru „Budni u pet, vaš je čitav svet”.
Kada biste imali neograničena sredstva, kakvu emisiju biste radili?
- Ovo je veoma izazovno pitanje, na koje nije jednostavno odgovoriti. Ako bih baš mogla da biram, radila bih emisiju snimanu na različitim lokacijama širom sveta, u kojima bih gledaoce upoznavala sa najnovijim trendovima kada je reč dizajnu, arhitekturi i modi.
Snežana Milanović
foto: Nemanja Petrović
