Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

I DOMAĆE SNAGE, MAKAR SIMBOLIČNO, U NASINOJ MISIJI „EVROPA KLIPER” Imena na mikročipu putuju do Jupitera

24.12.2023. 09:41 09:51
Piše:
Foto: pixabay.com

Međuplanetarna misija “Evropa Kliper”, svemirske agencije NASA, predviđena je za lansiranje u jesen 2024. godine, kako bi naučnici proučili Jupiterov satelit Evropu, gde bi trebala da stigne 2030. godine.

Do tada NASA je pozvala ljude širom sveta da pošalju svoje ime u let nad dalekim satelitom. To se može učiniti prijavom na sajtu (www.europa.nasa.gov), što je do sad učinilo više od 1,5 miliona ljudi. Imena će biti snimljena na mikročipu ugrađenom u letelicu, veličine novčicća od jednog evra, gde je svaki red teksta širok samo 75 nanometara. Glavni cilj misije je da utvrdi da li ispod površine Jupiterovog ledenog meseca postoje mesta koja bi bila pogodna za razvoj života, makar mikroorganizama, potom razumevanje geologije, ledene kore i okeana ispod nje.

Svemirska letelica će se biti u orbiti oko Jupitera, napraviće oko 50 preleta nad Evropom (25 kilometara iznad površine). “Evropa Kliper” će biti najveća svemirska letelica koju je NASA ikada razvila za planetarnu misiju. Na letelici će biti kamere i spektrometre za pravljenje slika visoke rezolucije i mapa sastava površine i tanke atmosfere Evrope, radar koji prodire u led i koji će tražiti podzemne vode, kao i magnetometar. Letelica će nositi termalni instrument za preciziranje lokacija toplijeg leda i možda nedavnih erupcija vode, kao i instrumente za merenje sastava sitnih čestica u mesečevoj tankoj atmosferi i okolnom svemirskom okruženju.

Evropa se sastoji od silikatnih stena, površinska temperatura iznosi – 150 stepeni Celzijusa, ima ledenu koru debljine između 75 i 100 kilometara išaranu crvenim linijama od sumpora koje naučnici još nisu sigurni kako da objasne, ali smatraju da to sugerišu na postojanje različitih tenzija ispod kore. Okean ispod leda bi mogao da ima dubinu od oko 100 kilometara, a količina vode je  više nego dva puta veća od tečnosti u svim vodenim površinama na Zemlji. Takođe, smatra se da ispod površine satelit geološki aktivan i da oko tih toplijh izvora mogu da žive organizmi (eksteremofili), pošto je teleskop “Habl” je detektova oblake vodene pare koje satelit izbacuje u svemir.

Silvia Kovač

Piše:
Pošaljite komentar