JAČANJE BRATSKE SARADNJE LETOPISA MATICE SRPSKE I SLOVAČKIH POGLEDA Uspostavljena nova dimenzija odnosa

Međutim, Letopis Matice srpske je u tom svetlu možda ispoljio i najpostojaniju prirodu, jer od 1824. jeste imao i ovakve i onakve rubrike, ali je osnovni fokus ostao isti: književnost, kultura i nauka koji se odnose na Srbe i slovenski svet. I kad ga u tom svetlu uporedimo sa drugim časopisima, siguran sam u to da ćemo imati veće poštovanje i prema Letopisu i prema sopstvenoj kulturnoj tradiciji”, rekao nam je predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić.

A prvi od časopisa sa kojima je uspostavljena ta jača saradnja su Slovački pogledi (Slovenské pohľady), koje je 1846. pokrenuo Jozef Miloslav Hurban, jedan od osnivača Matice slovačke. Razlozi za to da realizacija projekta krene upravo od „Pogleda” su, kako pojašnjava prof. Stanić, izuzetno jake veze dvaju naroda, kojima su doprinele i ličnosti poput Pavela Jozefa Šafarika, koji je iz rodne Slovačke došao 1819. u Novi Sad, ovde se upoznao sa starom srpskom rukopisnom i štampanom knjigom i, fasciniran svim što je srpski srednji vek ostavio, krenuo sa svojim velikim slavističkim istraživanjima i postao jedan od ključnih ljudi slavistike uopšte. Važan razlog je i činjenica da je brigu o „Slovačkim pogledima” od 1993. ponovo preuzela Matica slovačka, sa kojom Matica srpska ima dugogodišnju više nego plodotvornu saradnju.

lPored saradnje dvaju matica, te Letopisa i Pogleda, dogovoreno je i proširenje saradnje slovačkih i srpskih pisaca, i to na više platformi. Pored uzajamnog objavljivanja elektronskih knjiga, predviđena je i zajednička konferencija koja bi bila održana sledeće godine, a takođe je u planu i kulturna razmena. Uskoro će, inače, u izdanju Matice srpske izaći i dvojezična antologija poetskih iskaza srpskih i slovačkih pesnika, rođenih posle Drugog svetskog rata. 

Na tom fonu je i predsednik Matice slovačke dr Marijan Gešper istakao činjenicu da dva naroda povezuju bogate istorijske i kulturne veze. „A pre svega nas povezuje ideja Matice srpske, koja je bila uzor svim slovenskim narodima u emancipaciji. U današnje vreme je ipak važno i da ovu saradnju pomerimo u pravcu savremenog doba, koje odlikuje tehnološki napredak. Naši nacionalni, kulturni zadaci ostaju, naravno, isti, samo je potrebno da ih stavimo u modernu odeću, i uveren sam u to da će to doprineti toj izuzetnosti odnosa između naših naroda, a u krajnjem i između Slovačke i Srbije”, rekao nam je Gešper. „Zadaci dve matice jesu pre svega kulturni i naučni, ali treba reći da je ukupno uzev perespektiva slovačko-srpskih odnosa zaista od strateškog značaja i da prevazilazi taj naš dugogodišnji horizont saradnje i stoga nam je dužnost da tu štafetu prenesemo i budućim generacijama. Mi u Matici slovačkoj baš kao i u Matici srpskoj dobro znamo da je istorija evropskog kontinenta vrlo nemirna i će Slovaci i Srbi uvek jedni drugima biti potrebni – važno je da sarađujemo i da se međusobno ispomažemo, jer to je preduslov za preživljavanje naših dvaju naroda”.

Glavni i odgovorni urednik Slovačkih pogleda Radoslav Žgrada, uz napomanu da je reč o najstarijem časopisu na slovačkom jeziku, rekao je da su sa velikim zadovoljstvom prihvatili inicijativu prof. Stanića da se proširi saradnja časopisa koje objavljuju  Matica srposka i Matica slovačka. „Cilj je pre svega objavljivanje priloga i temata iz Slovačkih

pogleda na stranicama Letopisa Matice srpske, kao i u reciprocitetu, promovisanje srpske kulture na stranicama Slovačkih pogleda”, naveo je Žgrada, dodavši da je već održana i zajednička sednica dveju redakcija, na kojoj se razgovaralo o tim konkretnim oblicima saradnje. Između ostalog, u okviru Slovačkih pogleda biće ustanovljena posebna rubrika posvećena srpskoj kulturi, a u perspektivi će biti pripremljen i poseban broj koji će biti posvećen srpskoj književnosti.

                M. Stajić