POSLEDNJE POGLAVLJE NAJTEŽEG MIRNODOPSKOG ZLOČINA KOJEM JE STARI NOVI SAD BIO SVEDOKOM Krvava ruska drama, drugi čin

Pored Nikolaja Ribaljčenka, ljubavnika njegove supruge Marije Zahnove, inače kapelnika ruskog orkestra u kojem je nekada i sam svirao, ubio je još četiri muzičara, među kojima i trudnu sedamnaestogodišnju Valentinu Tkačovu. Nažalost, ova krvava ruska drama dobiće i svoj nastavak. Takođe krvav.

Prihačenko je u Petrovaradinu sa ženom i decom stanovao u državnoj zgradi na uglu Jelačićeve i Preradovićeve ulice. U istoj je zgradi živeo u ruskim izbegličkim krugovima prilično omiljeni mladi knez Nikola Volkonski, u to vreme pisar štaba Prve armijske oblasti. Ljubomorni inženjer je sumnjao da je i mladi knez pohodio postelju Marije Zahnove te je više puta pretio da će ga ubiti. Nekoliko ga je čak puta, naoružan bodežom, čekao u podnožju petrovaradinskog mosta, ali bi svaki put, čim bi ugledao Volkonskog kako se približava, odustajo i žurno se vraćao kući, nemajući hrabrosti da nasrne na kneza.

Svega dva meseca nakon masakra u Vinklerovoj pivari odigraće se taj drugi krvavi čin, i to u zgradi policije u Petrovaradinu, a glavni akter će biti upravo knez Volkonski. Nešto oko 10 sati uveče 2. februara 1924, jedan je redarstvenik u blizini tadašnje petrovaradinske Kasine ugledao devojčicu od 13-14 godina, kako sama šeta ulicom. Devojčica je rekla da se zove Katica Milić, da je iz Novog Sada i da je pošla kući nakon što se duže zadržala kod drugarice u Petrovaradinu. Policajcu je priča bila sumnjiva, i kako je drugačije protumačio njen noćni štrapac, odlučio je da devojčicu privede. U tom je trenutku tuda prolazio knez Volkonski i primetivši policajca i uplakanu Katicu, odlučio je da se umeša. Svi zajedno su otišli u zgradu policije, gde je knez rekao dežurnom kaplaru da poznaje devojčicu iz Novog Sada, da je iz dobre porodice, i uz molbu da je policajci puste, ponudio se da je otprati do kuće  

Budući da je poznavao kneza, dežurni kaplar je prihvatio predlog i Volkonski je s Katicom napustio policiju. No, umesto da je otprati do grada, pozvao je devojčicu u svoj kvartir na čaj. U međuvremenu, zabrinuti Katičini roditelji poslali su stariju kćerku Jovanku da je traži. U tom traganju ona će preći u Petrovaradin, gde će u policiji saznati da joj je sestra sat vremena ranije otišla kući s knezom Volkonskim. No, kako ih usput nije srela, Jovanka je zamolila dežurnog kaplara da pođu s njom u potragu. I odmah su se uputili ka kući na uglu Jelačićeve i Preradovićeve, gde će, baš na izlazu iz kneževog stana, sresti Katicu i Volkonskog. Pobojavši se da je knez u međuvremenu obljubio devojčicu, kaplaru je odlučio da ga uhapsi. I Volkonski je, iako se energično tome protivivši, na kraju ipak morao da pođe u policiju.

Za vreme saslušanja došlo je do oštre prepirke između kaplara i kneza. Volkonski je vikao da njega niko neće hapsiti, da nije ništa loše uradio, ali dežurni kaplar nije odustajao od toga da kneza smesti iza rešetaka dok se ceo slučaj mlade Katice potpuno ne raspetlja. Čuvši njihovu svađu, iz susedne kancelarije izleteo je policajac Andrija Horvat i, ne progovorivši ni reč, uperio je revolver u kneževe grudi. I opalio. Pogođen u srce, Volkonski se mrtav srušio na pod. Niko od deset policajaca i četiri vojnika, koji su se u tom trenutku sedeli u dežurani, nije stigao da reaguje i spreči ubistvo – zatečeni, u neverici su gledali kako se oko kneževog beživotnog tela širi velika lokva krvi.

Horvat je uhapšen i u svom prvom iskazu kleo se da je revolver slučajno opalio. Ubrzo će, međutim, iz osnova promeniti priču. Nekoliko meseci pre kobne večeri mladi se policajac, naime, udvarao jednoj lepoj devojci iz Petrovaradina, na koju je oko bacio i Volkonski. U tom romantičnom trouglu Horvata će slatkorečivi ruski Don Žuan potpuno zaseniti i devojka će se na kraju otuđiti od mladog policajca. Horvat se zbog toga zakleo da će se knezu osvetiti. I kada se Volkonski kobne večeri obreo u policiji, pa još počeo raspravu s dežurnim kaplarom, Andrija Horvat je u tome video šansu da ostvari svoj naum. I tako je, kuršumom u kneževo srce, stavljena poslednja, krvava tačka na najteži mirnodopski zločin kojem je stari Novi Sad bio svedokom. 

 Miroslav Stajić