KERAMIČAR GORAN UZGAJA EGZOTIČNE MAHUNE: Prinos je dostigao oko 400 kilograma, traži stalne kupce

Mladić (25) iz Kozarske Dubice, koji je po struci keramičar i nema nikakvog dodira sa poljoprivrednom proizvodnjom, došao je na ideju da zasadi kikiriki znajući da to u BiH niko ne radi.

U toj kulturi, koja je svojstvena toplijim krajevima, ugledao je šansu za sticanje dodatnog profita.

- Moja majka duže od 15 godina za kućne potrebe sadi kikiriki i znao sam da kod nas može da uspe. Sa devojkom Brankom Žujić dogovorio sam se da uzmemo seme od mame i zasadimo jednu parcelu i da se oprobamo u proizvodnji, nadajući se da ćemo imati tržište, budući da kikiriki, koliko je meni poznato, niko u BiH ne uzgaja. I prošle godine smo plan pretočili u delo zasejavši oko dva dunuma. Na naše iznenađenje, proizvodnja je bila uspešna, a prinos je dostigao oko 400 kilograma kikirikija u ljusci i to baš onakvog kakav kupujemo u marketima - priča Čolić za Glas Srpske.

Dodaje da proizvodnja uopšte nije zahtevna i da je radio po majčinim uputstvima.

- Uputila me je kako i šta da radim, a deo potrebnih informacija pronašao sam i na internetu. Uzgoj biljke kreće u maju kad prođu kasni mrazevi. Voli plodno rastresito zemljište pa sam ciljano izabrao parcelu pored Save. Uzgoj biljke je najsličniji kao kod krompira i vadi se iz zemlje u devetom mesecu nakon čega se suši - naveo je Čolić.

Naglasio je da su ga majske poplave ove godine omele i da proletos nije uspeo da uđe u novi ciklus proizvodnje. Ističe i da mu naruku nije išlo ni tržište jer zainteresovanih za kikiriki proizveden u Kozarskoj Dubici gotovo da i nema.

Više je, kako kaže, podelio nego što je uspeo da proda.

- Jako ga je teško prodati, ljudi su skeptični, navikli na kikiriki iz prodavnice koji se uzgaja pitaj Boga gde, sumnjaju da se kod nas uopšte može proizvesti. Mada, istini za volju, nisam se preterano ni potrudio da robu plasiram na tržište. Samo sam oglasio prodaju na internetu, a cena je bila osam KM (480 dinara) po kilogramu. Sa firmama koje se bave otkupom nisam kontaktirao - navodi Čolić.

Mladi Dubičanin iz sela Demirovac planira da i iduće godine zasadi kikiriki ukoliko bi pronašao sigurne kupce.

- Mnogo je otežavajućih okolnosti na mom putu, ali imam volju i želju da radim. Nemam sušaru, kikiriki sam sušio na suncu, a potom u mrežastim vrećama na vazduhu. Nemam čak ni mašinu za pakovanje, niti sopstveno zemljište, već moram da ga iznajmim - ispričao je Čolić.

Kikiriki inače pripada porodici mahunarki i potiče iz Južne Amerike odakle su ga Španci doneli u Evropu u 15. veku. Do prvih decenija 20. veka uglavnom je korišćen kao stočna hrana, a najveći svetski proizvođači kikirikija danas su Kina, Indija, Nigerija, SAD i Izrael.

(Kurir.rs/Glas Srpske)