NEĆU DA RADIM ZA MALE PARE! Objava Srbina pokrenula lavinu komentara: Mladiću početna plata od 19.000 skočila na 200.000 dinara!

Ovu temu na forumu Redit, pokrenuo je jedan Srbin, čija je objava pod naslovom „Neću da radim za male pare” izazvala veliki broj komentara. Naime, kako je naveo, njegov razvojni put od inženjera sa fakulteta do poslovođe projekta, išao je preko fizičkog rada koji je bio malo plaćen. Uprkos tome, smatra da mu je takav razvojni put samo pomogao da bude bolji stručnjak.

Posle fakulteta kradu Bogu dane

- Mnogo puta sam se susreo sa ljudima koji su krali Bogu dane jer su završili fakultet/srednju stručnu i ne mogu da nađu posao u struci. E sad, nije da ne mogu da nađu posao u struci, na stranu to što ga ni ne traže, već sam stav, neću da radim za male pare, radije ću da sedim kući i ne radim ništa.

Posebna sorta su ljudi koji su završili faks, i kukaju kako se za poslove za koje su oni kvalifikovani, traži radno iskustvo i nejasno im je kako da steknu iskustvo kad svi traže a niko ne uzima bez iskustva.

Moj prvi radni dan u „struci” kao „inženjeru” je bio motanje, odmotavanje, vezivanje kablova, posao za koji je potrebno dve ruke i 0,05 grama mozga. Plata je bila minimalac 100 evra na ruke. Mesec za mesec sam napredovao, promenio par firmi, 10 godina kasnije, firma me šalje u inostranstvo da vodim projekat koji traje 3 godine, imam 70 ljudi koje vodim. Nije mi bilo ispod časti da ja „inženjer” radim na istoj poziciji kao neko sa srednjom školom.

Da sam kojim slučajem dobio posao za koji sam se školovao odmah nakon fakulteta, ne bih znao šta me je snašlo, jer ono sto se uči u teoriji i kako je u praksi su dva različita sveta. I to je razlog zašto se traže ljudi sa iskustvom.

Sve mi se čini da je ovaj stav sve više zastupljen, obavljao sam razgovore za posao sa kandidatima i očekivanja koja imaju osobe koje su tek izašle iz srednje škole ili fakulteta su zabrinjavajuća u nekim slučajevima, to bi mogao da bude jedan ceo post na tu temu - napisao je on.

Podeljena mišljenja

I dok su se jedni složili sa njime, drugi su pisali kako je sa početnom platom koja se daje za određena zanimanja, gotovo nemoguće pregurati mesec ako se živi kao podstanar.

- Upravo sam došla sa intervjua gde mi je ponuđeno 40.000 za 9-5, imam iskustvo kao arhitekta ali eto „to je standard ovde”. Da napomenem, nisam u Beogradu, tako da firme u mom gradu itekako ne nude više od toga. Ja razumem da mora da se počne od negde, ali je**te kako neko sa 40. 000 uopšte može da nađe stan, sa prethodnim radnim iskustvom i portfoliom? Nije stvar u tome da je nekome „ispod časti” nego je stvar preživljavanja a to je jako bitno. Na j***nom kiosku nude veće plate. Što je najjače, verovatno ću da prihvatim jer ne postoje bolje opcije.

EDIT: Samo da ne bude zabune, ja tek završavam faks, gulim master ali i da mi je završen, uslovi su isti! - napisala je jedna devojka iz Srbije.

Plata sa 19.000 skočila na 200.000

Opozit njenom mišljenju, a blizak inicijalnom slučaju, bio je primer mladića iz Srbije koji je počeo da radi za 19.000 dinara, dok danas radi za 200.000. Od jedne do druge cifre, prošlo je prema njegovim rečima, deset godina.

- Pre 10 godina kad sam ja završio fakultet, prvo sam tražio posao 8 meseci, a onda oberučke prihvatio da radim za 19.000. Moralo je negde da se počne. Stekao iskustvo, kontakte, radio ko konj i po 12 sati dnevno 7 dana u nedelji, da bih sad zarađivao 200.000.

U procesu skapirao da je ono sto sam učio na faksu ili bilo nepotrebno ili bilo pogrešno. Dakle, kad siđeš sa faksa računaj da ne znaš ništa! Više ni na zapadu ljudi ne odlaze od kuće odmah po završetku faksa, prosečna starost ljudi kada odlaze od roditelja je 28 godina - naveo je on na kraju rasprave.

(Dnevnik, Kurir.rs, Blic)