НЕЋУ ДА РАДИМ ЗА МАЛЕ ПАРЕ! Објава Србина покренула лавину коментара: Младићу почетна плата од 19.000 скочила на 200.000 динара!

Ову тему на форуму Редит, покренуо је један Србин, чија је објава под насловом „Нећу да радим за мале паре” изазвала велики број коментара. Наиме, како је навео, његов развојни пут од инжењера са факултета до пословође пројекта, ишао је преко физичког рада који је био мало плаћен. Упркос томе, сматра да му је такав развојни пут само помогао да буде бољи стручњак.

После факултета краду Богу дане

- Много пута сам се сусрео са људима који су крали Богу дане јер су завршили факултет/средњу стручну и не могу да нађу посао у струци. Е сад, није да не могу да нађу посао у струци, на страну то што га ни не траже, већ сам став, нећу да радим за мале паре, радије ћу да седим кући и не радим ништа.

Посебна сорта су људи који су завршили факс, и кукају како се за послове за које су они квалификовани, тражи радно искуство и нејасно им је како да стекну искуство кад сви траже а нико не узима без искуства.

Мој први радни дан у „струци” као „инжењеру” је био мотање, одмотавање, везивање каблова, посао за који је потребно две руке и 0,05 грама мозга. Плата је била минималац + 100 евра на руке. Месец за месец сам напредовао, променио пар фирми, 10 година касније, фирма ме шаље у иностранство да водим пројекат који траје 3 године, имам 70 људи које водим. Није ми било испод части да ја „инжењер” радим на истој позицији као неко са средњом школом.

Да сам којим случајем добио посао за који сам се школовао одмах након факултета, не бих знао шта ме је снашло, јер оно сто се учи у теорији и како је у пракси су два различита света. И то је разлог зашто се траже људи са искуством.

Све ми се чини да је овај став све више заступљен, обављао сам разговоре за посао са кандидатима и очекивања која имају особе које су тек изашле из средње школе или факултета су забрињавајућа у неким случајевима, то би могао да буде један цео пост на ту тему - написао је он.

Подељена мишљења

И док су се једни сложили са њиме, други су писали како је са почетном платом која се даје за одређена занимања, готово немогуће прегурати месец ако се живи као подстанар.

- Управо сам дошла са интервјуа где ми је понуђено 40.000 за 9-5, имам искуство као архитекта али ето „то је стандард овде”. Да напоменем, нисам у Београду, тако да фирме у мом граду итекако не нуде више од тога. Ја разумем да мора да се почне од негде, али је**те како неко са 40. 000 уопште може да нађе стан, са prеthodnim радним искуством и портфолиом? Није ствар у томе да је некоме „испод части” него је ствар преживљавања а то је јако битно. На ј***ном киоску нуде веће плате. Што је најјаче, вероватно ћу да прихватим јер не постоје боље опције.

ЕДИТ: Само да не буде забуне, ја тек завршавам факс, гулим мастер али и да ми је завршен, услови су исти! - написала је једна девојка из Србије.

Плата са 19.000 скочила на 200.000

Опозит њеном мишљењу, а близак иницијалном случају, био је пример младића из Србије који је почео да ради за 19.000 динара, док данас ради за 200.000. Од једне до друге цифре, прошло је према његовим речима, десет година.

- Пре 10 година кад сам ја завршио факултет, прво сам тражио посао 8 месеци, а онда оберучке прихватио да радим за 19.000. Морало је негде да се почне. Стекао искуство, контакте, радио ко коњ и по 12 сати дневно 7 дана у недељи, да бих сад зарађивао 200.000.

У процесу скапирао да је оно сто сам учио на факсу или било непотребно или било погрешно. Дакле, кад сиђеш са факса рачунај да не знаш ништа! Више ни на западу људи не одлазе од куће одмах по завршетку факса, просечна старост људи када одлазе од родитеља је 28 година - навео је он на крају расправе.

(Дневник, Kurir.rs, Блиц)