NADA PADEJSKI ŠEKEROVIĆ, RUKOVODITELJKA SIGURNE ŽENSKE KUĆE U NOVOM SADU U ovoj godini je UBIJENO 26 ŽENA

Oko 30 godišnje, i ta brojka je manje-više ista godinama unazad. Ove godine tom broju smo se već približili, jer je 26 žena ubijeno do sada, što znači da bi statistika mogla da bude i crnja. Žene su izložene fizičkom, verbalnom, emotivnom, seksualnom nasilju najčešće od strane sadašnjih ili bivših partnera, ali i očeva, sinova, rukovodilaca, kolega sa posla... Svakoj od žena koja preživljava ovaj strašni scenario teško je da kaže DOSTA, da se odvaži da potraži pomoć, da se skloni od onih koji joj nanose telesnu i duševnu bol. U Srbiji  radi 11 Sigurnih kuća u kojima mogu pronaći utočište, od toga pet u Vojvodini - Novom Sadu, Zrenjaninu, Pančevu, Somboru i Sremskoj Mitrovici.

- Postoje tri modela funkcionisanja Sigurnih ženskih kuća, rade kao organizacione jedinice Centra za socijalni rad, neke su deo centara za pružanje usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, a neke funkcionišu samostalno - kaže za „Dnevnik„ psihološkinja i rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu dr Nada Padejski Šekerović. - Grad Novi Sad, prepoznavši potrebu za organizovanjem i otvaranjem prihvatilišta za smeštaj žena i dece, žrtava nasilja u porodici, osnovao je Sigurnu žensku kuću, koju u potpunosti finansira i podržava sredstvima iz budžeta.

Novosadska Sigurna ženska kuća je otvorena 2006. godine, kao organizaciona jedinica Centra za socijalni rad, i u njoj rade licencirani stručni radnici - psiholozi, pedagozi, socijalni radnici i saradnici, kao i radnici obezbeđenja.

Pozovi pomoć

Žene i deca, žrtve porodičnog nasilja treba da znaju da se mogu smeste u Sigurnu žensku kuću 24 sata bilo kog dana u godini pozivom na broj 021/646-57-46, obraćanjem Centru za socijalni rad, koji ima dežurstva radi neodložnih intervencija, prijavom na broj 021/210-14-03 i 021/210-14-00 ili pozivom policiji na 192. Prijavljivanje nasilja u porodici u Policijskoj upravi moguće je i na 0800-100-600 (besplatan poziv).

– Sigurna ženska kuća je specijalizovano prihvatilište za smeštaj žena i deca žrtava nasilja u porodici i godišnje zbrine oko 110 korisnika, 50 žena i 60 dece i to je broj koji se ponavlja kao prosečan – navodi dr Nada Padejski Šekerović. – Trenutno je u Sigurnoj kući 18 korisnika, devet žena i isto toliko dece. Dominantno su to žene sa područja grada Novog Sada, ali imamo i žene iz drugih opština i strane državljanke, a primaju se u skladu sa prioritetom pružanja usluga socijalne zaštite, kao lica koja se nađu u određenoj situaciji. U Sigurnoj ženskoj kući žena može da boravi šest meseci, ali žene ostaju i duže, uz saglasnost Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu, dok se ne postigne stabilizacija i u potpunosti ne završe sudski procesi i dok žena ne bude spremna da je napusti.

Naša sagovornica objašnjava da postoji program rada sa korsnicima u Sigurnoj ženskoj kući, koji je sistematičan, a zasniva se na osnovu pravilnika i procedura koje su propisane osnivanjem, kao i razvojem usluga koje se pružaju. Psiholog pruža psihološku podršku, procenjuje ličnost, stepen traumatizovanosti, radi sa ženama i decom, jer i deca trpe nasilje u porodici i posmatraju se jednako žrtvama kao žene. Jer, nasilje pogađa decu na različite načine duboko i intenzivno. Kako ističe dr Padejski Šekerović, deca nisu koferi uz ženu žrtvu nasilja, deca su bića koja imaju svoja prava, pravo na fizičku i psihološku bezbednost, pravo na mir, te i njima treba podrška i pomoć. Na tom fonu pedagog osnažuje majku u pedagoškoj ulozi, jer nasilje pogađa roditeljstvo i umanjuje ženine kompetencije i radi sa decom na osnaživanju i njihovom uključivanju u obrazovni sistem ili na podršci u tom procesu. Socijalni radnik se pak bavi ostvarivanjem drugih prava iz domena socijalne zaštite.

- Veoma je važno da kažemo da druge službe Centra za socijalni rad sarađuju sa Sigurnom ženskom kućom. Jer Centar ima svoje nadležnosti u proceni rizika i jedan je od stožera procesa zaštite i podrške žrtvama, i jedan od stalnih članova Grupe za koordinaciju i saradnju, pored Policijske uprave i Osnovnog javnog tužilaštva. Neće sve žrtve nasilja, koje nasilje prijave, koristiti Sigurnu žensku kuću, ali je ona za sve otvorena. Iskustva pokazuju da Sigurnu žensku kuću koriste žene koje imaju najmanje ličnih, materijalnih i socijalnih resursa i one tamo dobijaju podršku u kontinuitetu i ostale usluge potpuno besplatno svih 24 sata dnevno.

Posle smeštaja, navodi naša sagovornica, realizuje se plan podrške koji podrazumeva aktivnosti u svim sferama života korisnika, i obuhvata pravnu podršku, psihološko i osnaživanje u ulozi roditelja, rad sa decom, upisivanje dece u obrazovne ustanove, upućivanje na zdravstvenu zaštitu ...

Kako ističe dr Nada Padejski Šekerović, nekoliko meseci boravka u Sigurnoj ženskoj kući daju prostor ženi da donese odluku, da razmisli, jer je momenat prijave nasilja promena u njenom životu. A kada ona kasnije ima I stručnu podršku u tome, veća je verovatnoća da se neće vratiti počiniocu i da će nastaviti život bez nasilja.

- Kada je reč o femicidima, koji se dešavaju u Srbiji, važno je da znamo da je femicid svako ubistvo žene zato što je žena i da to podrazumeva ne samo ubistvo žene u partnerskom kontekstu, porodičnom, nego i ubistvo starice, maloletne devojčice, mlade osobe… U pitanju je mizogino ubijanje žena koje vrše muškarci, motivisano mržnjom prema ženama, prezirom i doživljajem vlasništva i nadmoći nad ženom. Kod femicida u porodično - partnerskom odnosu, prema istraživanjima, najčešći počinioci su zapravo partneri - bivši ili sadašnji - kaže dr Nada Padejski Šekerović.

U najvećem broju slučajeva ubistava žena, starica, devojaka i devojčica nasilje prethodi tom činu femicida, nekada ono traje duže, nekada kraće. Naša sagovornica objašnjava da sve počinje kontrolom, koja je uvijena u ljubav, u smislu da devojka ili žena na početku veze ili braka ne zna kada neko počinje da je kontroliše, da je vređa i ponižava njene lične vrednosti, njeno obrazovanje, njen izgled, njenu porodicu, prijatelje, a kasnije se izvinjava da nije tako mislio i slično. Međutim, ako se to ponavlja neprimetno žena ili devojka menja svoje ponašanje zbog partnera, menja život, a ne shvata da je uvučena u mrežu manipulacija. Jednostavno, ona ne prepoznaje rizik dovoljno jasno i precizno. 

- Važno je da edukujemo devojčice i žene šta je nasilje, da znaju da kontrola nije normalna, to kada jedevojka dužna da objasni dečku svaki deo dana, gde je i šta radi, da to nije normalno ponašanje već je to kontrola, isto kao kada suprug proverava ženu non-stop gde je, šta radi. To vodi ka gorim stvarima, a nasilje ne počinje femicidom, ono se završava femicidom - ističe dr Padejski Šekerović.

Odluka koja menja život

- Žene sa kojima radimo kažu da je momenat kada kroče u policijsku stanicu ili pozovu policiju da prijave nasilje momenat kada pouzdano znaju da se njihov život menja i da tada počinje jedan težak period - kaže dr Nada Padejski Šekerović. - Važno je da sve žrtve nasilja znaju da je proces izlaska iz nasilja težak, ali neće biti teži od onoga što su doživljavale. I kako, kad prođu sudski postupci, koji nisu laki, ali su mogući da se dobro završe, život ponovo ima smisla. Zakonodavna podrška je sve jača u našoj zemlji i naš zakonodavni okvir pruža brojne mogućnosti ženama koje hoće da izađu iz nasilja.

Grad Novi Sad u potpunosti finansira rad Sigurne ženske kuće proteklih 17 godina. Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova je prošle dve godine kroz program unapređenja rada podržao grupni rad sa žrtvama nasilja koje su izašle iz Sigurne ženske kuće, a kojima je potrebna psihološka podrška.

Ceo fenomen nasilja u porodici i partnerskog nasilja treba posmatrati kroz faktore rizika, koji nisu statični, jer tokom vremena neki slučaj nasilja koji se prijavi može da se oceni kao slučaj sa niskim rizikom od ponavljanja nasilja. Ali rizik može veoma brzo da eskalira – i obrnuto. To znači da od početne procene policije, koja po zakonu procenjuje faktore rizika i izriče hitne mere prema zakonu - meru zabrane prilaske i zabranu komunikacije i/ili meru udaljavanja iz mesta stanovanja (nezavisno od porekla i vlasništva stana), stalno treba pratiti rizike. Naša sagovornica naglašava samo stalnom edukacijom i informisanjem javnosti šta je nasilje i do čega može da dovede, možemo pomoći ženama da prepoznaju rizike i izađu iz nasilja.

- Ne treba zaboraviti da su i osude okoline prema žrtvama nasilja česte i intenzivne, jer društvo krivi ženu prvo zašto je trpela, pa kada je prijavila nasilje, zašto to nije učinila ranije, pa onda kada je u procesu prijave - zašto ranije nije izašla iz nasilja, jer deca su žrtve…  - upozorava dr Nada Padejski Šekerović. – Stoga je važno da menjamo paradignu i umesto pitanja „zašto nije prijavila nasilje„, treba da pitamo „zašto on nije prestao„. Nema nasilja bez počinioca nasilja. Dakle, kada bi svi počinioci nasilja, teoretski gledano, u našem gradu prestali da to rade, nasilja ne bi bilo. Stoga mora doći do promene svesti u društvu, da je uvek uzrok nasilja u počiniocu i da je za nasilje uvek odgovoran onaj koji ga čini.

Aleksandra Brzak