НАДА ПАДЕЈСКИ ШЕКЕРОВИЋ, РУКОВОДИТЕЉКА СИГУРНЕ ЖЕНСКЕ КУЋЕ У НОВОМ САДУ У овој години је УБИЈЕНО 26 ЖЕНА

Око 30 годишње, и та бројка је мање-више иста годинама уназад. Ове године том броју смо се већ приближили, јер је 26 жена убијено до сада, што значи да би статистика могла да буде и црња. Жене су изложене физичком, вербалном, емотивном, сексуалном насиљу најчешће од стране садашњих или бивших партнера, али и очева, синова, руководилаца, колега са посла... Свакој од жена која преживљава овај страшни сценарио тешко је да каже ДОСТА, да се одважи да потражи помоћ, да се склони од оних који јој наносе телесну и душевну бол. У Србији  ради 11 Сигурних кућа у којима могу пронаћи уточиште, од тога пет у Војводини - Новом Саду, Зрењанину, Панчеву, Сомбору и Сремској Митровици.

- Постоје три модела функционисања Сигурних женских кућа, раде као организационе јединице Центра за социјални рад, неке су део центара за пружање услуга социјалне заштите на локалном нивоу, а неке функционишу самостално - каже за „Дневник„ психолошкиња и руководитељка Сигурне женске куће у Новом Саду др Нада Падејски Шекеровић. - Град Нови Сад, препознавши потребу за организовањем и отварањем прихватилишта за смештај жена и деце, жртава насиља у породици, основао је Сигурну женску кућу, коју у потпуности финансира и подржава средствима из буџета.

Новосадска Сигурна женска кућа је отворена 2006. године, као организациона јединица Центра за социјални рад, и у њој раде лиценцирани стручни радници - психолози, педагози, социјални радници и сарадници, као и радници обезбеђења.

Позови помоћ

Жене и деца, жртве породичног насиља треба да знају да се могу сместе у Сигурну женску кућу 24 сата било ког дана у години позивом на број 021/646-57-46, обраћањем Центру за социјални рад, који има дежурства ради неодложних интервенција, пријавом на број 021/210-14-03 и 021/210-14-00 или позивом полицији на 192. Пријављивање насиља у породици у Полицијској управи могуће је и на 0800-100-600 (бесплатан позив).

– Сигурна женска кућа је специјализовано прихватилиште за смештај жена и деца жртава насиља у породици и годишње збрине око 110 корисника, 50 жена и 60 деце и то је број који се понавља као просечан – наводи др Нада Падејски Шекеровић. – Тренутно је у Сигурној кући 18 корисника, девет жена и исто толико деце. Доминантно су то жене са подручја града Новог Сада, али имамо и жене из других општина и стране држављанке, а примају се у складу са приоритетом пружања услуга социјалне заштите, као лица која се нађу у одређеној ситуацији. У Сигурној женској кући жена може да борави шест месеци, али жене остају и дуже, уз сагласност Градске управе за социјалну и дечију заштиту, док се не постигне стабилизација и у потпуности не заврше судски процеси и док жена не буде спремна да је напусти.

Наша саговорница објашњава да постоји програм рада са корсницима у Сигурној женској кући, који је систематичан, а заснива се на основу правилника и процедура које су прописане оснивањем, као и развојем услуга које се пружају. Психолог пружа психолошку подршку, процењује личност, степен трауматизованости, ради са женама и децом, јер и деца трпе насиље у породици и посматрају се једнако жртвама као жене. Јер, насиље погађа децу на различите начине дубоко и интензивно. Како истиче др Падејски Шекеровић, деца нису кофери уз жену жртву насиља, деца су бића која имају своја права, право на физичку и психолошку безбедност, право на мир, те и њима треба подршка и помоћ. На том фону педагог оснажује мајку у педагошкој улози, јер насиље погађа родитељство и умањује женине компетенције и ради са децом на оснаживању и њиховом укључивању у образовни систем или на подршци у том процесу. Социјални радник се пак бави остваривањем других права из домена социјалне заштите.

- Веома је важно да кажемо да друге службе Центра за социјални рад сарађују са Сигурном женском кућом. Јер Центар има своје надлежности у процени ризика и један је од стожера процеса заштите и подршке жртвама, и један од сталних чланова Групе за координацију и сарадњу, поред Полицијске управе и Основног јавног тужилаштва. Неће све жртве насиља, које насиље пријаве, користити Сигурну женску кућу, али је она за све отворена. Искуства показују да Сигурну женску кућу користе жене које имају најмање личних, материјалних и социјалних ресурса и оне тамо добијају подршку у континуитету и остале услуге потпуно бесплатно свих 24 сата дневно.

После смештаја, наводи наша саговорница, реализује се план подршке који подразумева активности у свим сферама живота корисника, и обухвата правну подршку, психолошко и оснаживање у улози родитеља, рад са децом, уписивање деце у образовне установе, упућивање на здравствену заштиту ...

Како истиче др Нада Падејски Шекеровић, неколико месеци боравка у Сигурној женској кући дају простор жени да донесе одлуку, да размисли, јер је моменат пријаве насиља промена у њеном животу. А када она касније има И стручну подршку у томе, већа је вероватноћа да се неће вратити починиоцу и да ће наставити живот без насиља.

- Када је реч о фемицидима, који се дешавају у Србији, важно је да знамо да је фемицид свако убиство жене зато што је жена и да то подразумева не само убиство жене у партнерском контексту, породичном, него и убиство старице, малолетне девојчице, младе особе… У питању је мизогино убијање жена које врше мушкарци, мотивисано мржњом према женама, презиром и доживљајем власништва и надмоћи над женом. Код фемицида у породично - партнерском односу, према истраживањима, најчешћи починиоци су заправо партнери - бивши или садашњи - каже др Нада Падејски Шекеровић.

У највећем броју случајева убистава жена, старица, девојака и девојчица насиље prеthodi том чину фемицида, некада оно траје дуже, некада краће. Наша саговорница објашњава да све почиње контролом, која је увијена у љубав, у смислу да девојка или жена на почетку везе или брака не зна када неко почиње да је контролише, да је вређа и понижава њене личне вредности, њено образовање, њен изглед, њену породицу, пријатеље, а касније се извињава да није тако мислио и слично. Међутим, ако се то понавља неприметно жена или девојка мења своје понашање због партнера, мења живот, а не схвата да је увучена у мрежу манипулација. Једноставно, она не препознаје ризик довољно јасно и прецизно. 

- Важно је да едукујемо девојчице и жене шта је насиље, да знају да контрола није нормална, то када једевојка дужна да објасни дечку сваки део дана, где је и шта ради, да то није нормално понашање већ је то контрола, исто као када супруг проверава жену нон-стоп где је, шта ради. То води ка горим стварима, а насиље не почиње фемицидом, оно се завршава фемицидом - истиче др Падејски Шекеровић.

Одлука која мења живот

- Жене са којима радимо кажу да је моменат када кроче у полицијску станицу или позову полицију да пријаве насиље моменат када поуздано знају да се њихов живот мења и да тада почиње један тежак период - каже др Нада Падејски Шекеровић. - Важно је да све жртве насиља знају да је процес изласка из насиља тежак, али неће бити тежи од онога што су доживљавале. И како, кад прођу судски поступци, који нису лаки, али су могући да се добро заврше, живот поново има смисла. Законодавна подршка је све јача у нашој земљи и наш законодавни оквир пружа бројне могућности женама које хоће да изађу из насиља.

Град Нови Сад у потпуности финансира рад Сигурне женске куће протеклих 17 година. Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова је прошле две године кроз програм унапређења рада подржао групни рад са жртвама насиља које су изашле из Сигурне женске куће, а којима је потребна психолошка подршка.

Цео феномен насиља у породици и партнерског насиља треба посматрати кроз факторе ризика, који нису статични, јер током времена неки случај насиља који се пријави може да се оцени као случај са ниским ризиком од понављања насиља. Али ризик може веома брзо да ескалира – и обрнуто. То значи да од почетне процене полиције, која по закону процењује факторе ризика и изриче хитне мере према закону - меру забране приласке и забрану комуникације и/или меру удаљавања из места становања (независно од порекла и власништва стана), стално треба пратити ризике. Наша саговорница наглашава само сталном едукацијом и информисањем јавности шта је насиље и до чега може да доведе, можемо помоћи женама да препознају ризике и изађу из насиља.

- Не треба заборавити да су и осуде околине према жртвама насиља честе и интензивне, јер друштво криви жену прво зашто је трпела, па када је пријавила насиље, зашто то није учинила раније, па онда када је у процесу пријаве - зашто раније није изашла из насиља, јер деца су жртве…  - упозорава др Нада Падејски Шекеровић. – Стога је важно да мењамо парадигну и уместо питања „зашто није пријавила насиље„, треба да питамо „зашто он није престао„. Нема насиља без починиоца насиља. Дакле, када би сви починиоци насиља, теоретски гледано, у нашем граду престали да то раде, насиља не би било. Стога мора доћи до промене свести у друштву, да је увек узрок насиља у починиоцу и да је за насиље увек одговоран онај који га чини.

Александра Брзак