Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

NIKO NEĆE DA UČI DECU Drastičan pad interesovanja za obrazovne profesije! Džaba im i povećanje plata kada je PROFESORIMA URUŠEN UGLED

03.11.2023. 09:46 10:38
Piše:
Foto: Pixabay.com

Upisni rok 2022/2023. pokazao je poražavajuće brojke kada su u pitanju smerovi koji obrazuju nastavnike matematike, fizike, hemije, istorije, geografije i biologije, ističe članica predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Vesna Jerotijević.

Učiteljski fakultet, dodaje, takođe beleži znatno smanjen broj upisanih brucoša: na katedri u Novom Pazaru za smer obrazovanje i vaspitanje vaspitača lane se prijavilo samo troje srednjoškolaca, a za obrazovanje učitelja 29, dok je katedra za učitelje u Vršcu imala samo četiri kandidata.

– Da su smerovi koji vode do nastavničke profesije pali na dno liste interesovanja i ovogodišnjih maturanata, jasno je kada se pogledaju rezultati prijemnih ispita – kaže Jerotijevićeva. – Upisne kvote nisu popunjene ni na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde su se za sto mesta na srpskom jeziku i književnosti prijavila samo 34 kandidata. Na smeru opšta matematika, bilo je 135 kandidata, a broj planiranih mesta je čak 250, dok je za nastavu hemije prijavljeno samo sedam brucoša, a mesta ima za 25.

Osam dekana beogradskog univerziteta udružilo se u pokušaju da zaštite izumiruću profesiju koja obrazuje sve ostale profesije tako što su krajem aprila uputili Ministarstvu prosvete deklaraciju sa konkretnim predlozima koji treba da poboljšaju položaj nastavnika u školama i time motivišu buduće studente da se upisuju na fakultete koji školuju nastavni kadar.

– Već na prvom koraku shvatili smo da nije problem u neatraktivnosti studijskih programa – napomenula je prof. dr Iva Draškić Vićanović sa Filološkog fakulteta. – Mladi hoće da studiraju, npr. engleski jezik i književnost, ali ne žele da budu nastavnici odnosno profesori kad dobiju diplomu. Ključna su dva problema: prvo su plate kao način na koji država i društvo vrednuju profesiju, te smo u našoj platformi izašli s predlogom da budu od 30 do 50 odsto više nego prosečni lični dohodak, a drugo su zakonska regulativa i položaj nastavnika u učionici. Ako imate nastavnika kojem svaki đak i roditelj mogu da zameraju na svemu i da ga kinje, onda je u apriori lošoj poziciji i nije u stanju da se nosi sa ozbiljnim, veličanstvenim zadatkom kao što je obrazovanje mladih ljudi. Onda ostaje mali broj onih koji se oslanjaju na lični entuzijazam i autoritet da bi to radili. Postoje regije gde uopšte nema potrebnih nastavnika, što bi se moglo rešiti studentskim stipendijama za deficitarna zanimanja, kako bismo u prvom koraku ugasili požar.

Dejan Nedić iz Društva direktora škola Srbije dodao je da je zabrana zapošljavanja zbog tehnoloških viškova mogla biti jedan od razloga da njihovo nadahnuće opadne, a kao trenutno najveći kadrovski problem naveo matematiku, zbog čega pored penzionisanih profesora, što ministarstvo ne podržava, angažuju osobe sa srednjom školom. Isti trend važi i za profesore istorije, dodaje prof. dr Suzana Rajić sa Filozofskog fakulteta.


Finske lekcije

Protekle decenije, jedan od najtraženijih naslova na sajtu USPRS bio je „Finske lekcije”, koje su nas naučile da su u Finskoj prosvetni radnici na vrhu liste uglednih profesija, ali i da visina plate nije najvažniji motiv njihovog vaspitno-obrazovnog modela, koji se zasniva na privlačenju i zadržavanju najsposobnijih mladih ljudi u sistemu, rekla je Vesna Jerotijević. Osećaju se kao cenjeni stručnjaci, poput lekara, inženjera, ekonomista i provode manje vremena u nastavi sa manjim brojem učenika. Kao razlog za eventualni odlazak iz profesije ističu gubitak stručne autonomije u radu.


– Devedesetih godina, na birou zapošljavanja nije bio nijedan dilomirani istoričar, radili su ljudi mahom sa apsolventskim stažom i velikim brojem nepoloženih ispita do kraja. Takvo stanje okončano je u prvoj dekadi ovog stoleća, kad su se pojavili tehnološki viškovi. Pre deset meseci, sa biroa su ponovo počeli da zovu fakultete u potrazi za zamenom u nastavi. Škole im u tom slučaju daju rok od godinu dana da završe studije, što jeste podsticajno, ali nastavnika niko ne može da kreira preko noći – kaže Rajićeva. – Naši najbolji studenti sve češće idu na prekvalifikaciju u IT sektor, koji im nudi duplo veću platu, sigurnost, rad od kuće i čak to da sebi plate doktorske studije iz istorije, pa da rade i nešto za svoju dušu.

Prof. dr Goran Roglić sa Hemijskog fakulteta iskazao je pesimizam u pogledu budućnosti našeg visokog obrazovanja.

– Urušavanje njegovo nije odskoro, već traje od pristupanja Bolonjskom načinu školovanja, što je znatno oborilo kvalitet nastave i znanja sa kojim studenti izlaze. – Ovo je godina Sime Lozanića, našeg najvećeg hemičara, pa ću podsetiti da je 1874. u gimnazije uvedena hemija sa fondom od četiri časa, s tim da je država tada propisala da jedan bude eksperimentalni, uz spisak potrebnih hemikalija i reagenasa sa 250 stavki. A koliko naših škola danas ima opremljene laboratorije za fiziku i hemiju, kabinete za biologiju? Očigledno neko misli da su internet i Jutjub dovoljni za školovanje dece.

S. Milačić

Piše:
Pošaljite komentar
NIJE IM BILA „SIMPATIČNA“  Učenici rekli nastavnici DA ĆE JE OTERATI, a tek što je došla REČI DEVOJČICE IZ RAZREDA SU ZASTRŠUJUĆE

NIJE IM BILA „SIMPATIČNA“  Učenici rekli nastavnici DA ĆE JE OTERATI, a tek što je došla REČI DEVOJČICE IZ RAZREDA SU ZASTRŠUJUĆE

02.10.2023. 17:19 17:20
U SRBIJU SE DOSELILO ČAK 150.000 RUSA, mahom ljudi sa relativno visokim prihodima i obrazovanjem

U SRBIJU SE DOSELILO ČAK 150.000 RUSA, mahom ljudi sa relativno visokim prihodima i obrazovanjem

24.08.2023. 12:22 13:43
OBRAZOVANJE ŽENA i dalje problem, kao i JAVNI ŽIVOT, Ne može i tačka

OBRAZOVANJE ŽENA i dalje problem, kao i JAVNI ŽIVOT, Ne može i tačka

15.08.2023. 21:13 21:15