NIKO NEĆE DA UČI DECU Drastičan pad interesovanja za obrazovne profesije! Džaba im i povećanje plata kada je PROFESORIMA URUŠEN UGLED

Učiteljski fakultet, dodaje, takođe beleži znatno smanjen broj upisanih brucoša: na katedri u Novom Pazaru za smer obrazovanje i vaspitanje vaspitača lane se prijavilo samo troje srednjoškolaca, a za obrazovanje učitelja 29, dok je katedra za učitelje u Vršcu imala samo četiri kandidata.

– Da su smerovi koji vode do nastavničke profesije pali na dno liste interesovanja i ovogodišnjih maturanata, jasno je kada se pogledaju rezultati prijemnih ispita – kaže Jerotijevićeva. – Upisne kvote nisu popunjene ni na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde su se za sto mesta na srpskom jeziku i književnosti prijavila samo 34 kandidata. Na smeru opšta matematika, bilo je 135 kandidata, a broj planiranih mesta je čak 250, dok je za nastavu hemije prijavljeno samo sedam brucoša, a mesta ima za 25.

Osam dekana beogradskog univerziteta udružilo se u pokušaju da zaštite izumiruću profesiju koja obrazuje sve ostale profesije tako što su krajem aprila uputili Ministarstvu prosvete deklaraciju sa konkretnim predlozima koji treba da poboljšaju položaj nastavnika u školama i time motivišu buduće studente da se upisuju na fakultete koji školuju nastavni kadar.

– Već na prvom koraku shvatili smo da nije problem u neatraktivnosti studijskih programa – napomenula je prof. dr Iva Draškić Vićanović sa Filološkog fakulteta. – Mladi hoće da studiraju, npr. engleski jezik i književnost, ali ne žele da budu nastavnici odnosno profesori kad dobiju diplomu. Ključna su dva problema: prvo su plate kao način na koji država i društvo vrednuju profesiju, te smo u našoj platformi izašli s predlogom da budu od 30 do 50 odsto više nego prosečni lični dohodak, a drugo su zakonska regulativa i položaj nastavnika u učionici. Ako imate nastavnika kojem svaki đak i roditelj mogu da zameraju na svemu i da ga kinje, onda je u apriori lošoj poziciji i nije u stanju da se nosi sa ozbiljnim, veličanstvenim zadatkom kao što je obrazovanje mladih ljudi. Onda ostaje mali broj onih koji se oslanjaju na lični entuzijazam i autoritet da bi to radili. Postoje regije gde uopšte nema potrebnih nastavnika, što bi se moglo rešiti studentskim stipendijama za deficitarna zanimanja, kako bismo u prvom koraku ugasili požar.

Dejan Nedić iz Društva direktora škola Srbije dodao je da je zabrana zapošljavanja zbog tehnoloških viškova mogla biti jedan od razloga da njihovo nadahnuće opadne, a kao trenutno najveći kadrovski problem naveo matematiku, zbog čega pored penzionisanih profesora, što ministarstvo ne podržava, angažuju osobe sa srednjom školom. Isti trend važi i za profesore istorije, dodaje prof. dr Suzana Rajić sa Filozofskog fakulteta.

Protekle decenije, jedan od najtraženijih naslova na sajtu USPRS bio je „Finske lekcije”, koje su nas naučile da su u Finskoj prosvetni radnici na vrhu liste uglednih profesija, ali i da visina plate nije najvažniji motiv njihovog vaspitno-obrazovnog modela, koji se zasniva na privlačenju i zadržavanju najsposobnijih mladih ljudi u sistemu, rekla je Vesna Jerotijević. Osećaju se kao cenjeni stručnjaci, poput lekara, inženjera, ekonomista i provode manje vremena u nastavi sa manjim brojem učenika. Kao razlog za eventualni odlazak iz profesije ističu gubitak stručne autonomije u radu.

– Devedesetih godina, na birou zapošljavanja nije bio nijedan dilomirani istoričar, radili su ljudi mahom sa apsolventskim stažom i velikim brojem nepoloženih ispita do kraja. Takvo stanje okončano je u prvoj dekadi ovog stoleća, kad su se pojavili tehnološki viškovi. Pre deset meseci, sa biroa su ponovo počeli da zovu fakultete u potrazi za zamenom u nastavi. Škole im u tom slučaju daju rok od godinu dana da završe studije, što jeste podsticajno, ali nastavnika niko ne može da kreira preko noći – kaže Rajićeva. – Naši najbolji studenti sve češće idu na prekvalifikaciju u IT sektor, koji im nudi duplo veću platu, sigurnost, rad od kuće i čak to da sebi plate doktorske studije iz istorije, pa da rade i nešto za svoju dušu.

Prof. dr Goran Roglić sa Hemijskog fakulteta iskazao je pesimizam u pogledu budućnosti našeg visokog obrazovanja.

– Urušavanje njegovo nije odskoro, već traje od pristupanja Bolonjskom načinu školovanja, što je znatno oborilo kvalitet nastave i znanja sa kojim studenti izlaze. – Ovo je godina Sime Lozanića, našeg najvećeg hemičara, pa ću podsetiti da je 1874. u gimnazije uvedena hemija sa fondom od četiri časa, s tim da je država tada propisala da jedan bude eksperimentalni, uz spisak potrebnih hemikalija i reagenasa sa 250 stavki. A koliko naših škola danas ima opremljene laboratorije za fiziku i hemiju, kabinete za biologiju? Očigledno neko misli da su internet i Jutjub dovoljni za školovanje dece.

S. Milačić