KAKO UREDITI PLATE U NAUČNO ISTRAŽIVAČKIM ORGANIZACIJAMA? Pet principa za pravičnu motivaciju naučnika

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, počev od isplate za januar 2024. godine, obračun zarada će se vršiti prema koeficijentima po zvanjima.

Uredba je usvojena na sednici Vlade 30. oktobra, a najznačajniji efekat jeste to što je konačno rešen decenijski problem zatečenih kategorija istraživača baziranih na naučnim rezultatima iz perioda pre raspisivanja konkursa za realizaciju projekata 2010. godine.

Ministarstvo u saopštenju dodaje da se ovim uvodi pravedniji sistem zasnovan na rezultatima istraživača i naučnim dostignućima.

Istraživači u okviru istog zvanja imaće jednaku osnovnu naknadu za naučnoistraživački rad, dok će se izvrsnost istraživača u naučnim zvanjima dodatno nagrađivati.

Uputstvo za vrednovanje izvrsnosti i lista izvrsnih istraživača će biti javno dostupna naučnoj zajednici na internet stranici Ministarstva, a rangiranje istraživača u naučnim zvanjima za utvrđivanje korektivnog koeficijenta izvrsnosti vršiće se na svake dve godine.

Usvajanju Uredbe o izmeni i dopunama Uredbe o normativima i standardima raspodele sredstava akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama prethodio je sastanak sa predstavnicima matičnih naučnih odbora, kojima je predočen dosadašnji rad na predlogu reforme sistema plata u nauci, čiji je cilj rešavanje dugogodišnjih izazova u vezi sa pravičnim i motivišućim naknadama za rad naučnika i istraživača na kojem radi tim Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Vlade Srbije, pod vođstvom ministarke Jelene Begović.

– Ulazimo u dvanaestu godinu dosta neuređenog sistema plata naučnika u naučno-istraživačkim organizacijama – istakla je Jelena Begović, budući da je detaljno pogledavši podatke o fakultetima i institutima došla do 39 različitih plata u okviru naučne zajednice.

Podsetivši da je bilo dosta pokušaja da se to reši, ona je rekla da su iskoristili priliku da sa institutima i fakultetima svih univerziteta u Srbiji dođu do jednog modela, za koji misli da dobro rešava problem istraživača.

– Što se tiče fakulteta, dogovorili smo se da rešenje implementiramo fazno. Pričali smo i sa sindikatima, te se dogovorili za jedno rešenje koje će biti primenjeno na određen period, na zadovoljstvo svih – rekla je ministarka Begović. – Da je problem plata bio lak, verovatno bismo ga rešili mnogo ranije, poštujući principe koji su bili zahtev istraživača i sindikata. Na modelu koji predstavljamo radili smo šest meseci, a usput isprobali gotovo 60 različitih modela – dodala je Begovićeva.

Kako je Ministarstvo nauke navelo u saopštenju, izloženi predlog reforme sistema isplate naknada za rad naučnika i istraživača temelji se na pet osnovnih, polaznih principa koje treba uvažiti. Prvi je jedna plata po naučnom zvanju, drugi povećanje najnižih primanja, treći da se plate neće smanjivati, četvrti je postojanje finansijske motivacije za napredovanje u zvanjima, a peti je nagrađivanje najboljih.

– Ovaj predlog reforme sistema plata naučnika otvorio je konstruktivnu diskusiju o potencijalnim problemima u implementaciji ovakvog modela, a sugestije koje su od strane prisutnih istraživača iznete timu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija poslužiće daljem unapređivanju predstavljenog modela – navedeno je u saopštenju.

Ova reforma predstavlja značajan korak ka unapređenju srpske naučne zajednice i stvaranju pravednog okvira za sve njene članove, saopštilo je resorno ministarstvo.

S. M-ć