КАКО УРЕДИТИ ПЛАТЕ У НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА? Пет принципа за правичну мотивацију научника

Како се наводи у саопштењу Министарства науке, технолошког развоја и иновација, почев од исплате за јануар 2024. године, обрачун зарада ће се вршити према коефицијентима по звањима.

Уредба је усвојена на седници Владе 30. октобра, а најзначајнији ефекат јесте то што је коначно решен деценијски проблем затечених категорија истраживача базираних на научним резултатима из периода пре расписивања конкурса за реализацију пројеката 2010. године.

Министарство у саопштењу додаје да се овим уводи праведнији систем заснован на резултатима истраживача и научним достигнућима.

Истраживачи у оквиру истог звања имаће једнаку основну накнаду за научноистраживачки рад, док ће се изврсност истраживача у научним звањима додатно награђивати.

Упутство за вредновање изврсности и листа изврсних истраживача ће бити јавно доступна научној заједници на интернет страници Министарства, а рангирање истраживача у научним звањима за утврђивање корективног коефицијента изврсности вршиће се на сваке две године.

Усвајању Уредбе о измени и допунама Уредбе о нормативима и стандардима расподеле средстава акредитованим научноистраживачким организацијама prеthodio је састанак са представницима матичних научних одбора, којима је предочен досадашњи рад на предлогу реформе система плата у науци, чији је циљ решавање дугогодишњих изазова у вези са правичним и мотивишућим накнадама за рад научника и истраживача на којем ради тим Министарства науке, технолошког развоја и иновација Владе Србије, под вођством министарке Јелене Беговић.

– Улазимо у дванаесту годину доста неуређеног система плата научника у научно-истраживачким организацијама – истакла је Јелена Беговић, будући да је детаљно погледавши податке о факултетима и институтима дошла до 39 различитих плата у оквиру научне заједнице.

Подсетивши да је било доста покушаја да се то реши, она је рекла да су искористили прилику да са институтима и факултетима свих универзитета у Србији дођу до једног модела, за који мисли да добро решава проблем истраживача.

– Што се тиче факултета, договорили смо се да решење имплементирамо фазно. Причали смо и са синдикатима, те се договорили за једно решење које ће бити примењено на одређен период, на задовољство свих – рекла је министарка Беговић. – Да је проблем плата био лак, вероватно бисмо га решили много раније, поштујући принципе који су били захтев истраживача и синдиката. На моделу који представљамо радили смо шест месеци, а успут испробали готово 60 различитих модела – додала је Беговићева.

Како је Министарство науке навело у саопштењу, изложени предлог реформе система исплате накнада за рад научника и истраживача темељи се на пет основних, полазних принципа које треба уважити. Први је једна плата по научном звању, други повећање најнижих примања, трећи да се плате неће смањивати, четврти је постојање финансијске мотивације за напредовање у звањима, а пети је награђивање најбољих.

– Овај предлог реформе система плата научника отворио је конструктивну дискусију о потенцијалним проблемима у имплементацији оваквог модела, а сугестије које су од стране присутних истраживача изнете тиму Министарства науке, технолошког развоја и иновација послужиће даљем унапређивању представљеног модела – наведено је у саопштењу.

Ова реформа представља значајан корак ка унапређењу српске научне заједнице и стварању праведног оквира за све њене чланове, саопштило је ресорно министарство.

С. М-ћ