S BITKOINOM „U DŽEPU” DO POLOVNOG DŽIPA Na šta se kod nas troše kriptovalute
Globalni sukobi i krize koje su proistekle iz njih, malo su u poslednje dve godine zaustavili razvoj tržišta kriptovaluta, ali kako je cena najpoznatije virtuelne valute - bitkoina ponovo počela značajno da raste, naglo je poraslo i interesovanje
za trgovanjem digitalnim novčićima. Naime, na kripto berzama širom sveta, bitkoin se juče prodavao za 34 hiljade dolara, što je cena koju je poslednji put imao u maju prošle godine, a rast poslednjih dana beleže i ostale kriptovalute poput eterijuma, lajkoina i drugih.
Prema podacima kripto berzi, obim trgovine bitkoinima, odnosno broj transakcija takođe raste i iznosi oko 16,5 milijardi dolara na dnevnom nivou. Uz takav obim transakcija postavlja se logično pitanje – na šta se troši toliki novac svakog dana. Kako kažu upućeni u kripto tržište, najviše transakcija, između 80 i 90 odsto, zapravo je trgovina samim kriptovalutama, odnosno zamena bitkoina i ostalih valuta za standardni novac i obrnuto, dok se preostale transakcije odnose na kupovinu raznih roba i usluga koje se plaćaju kriptovalutama.
Iz sveta klasičnog bankarstva i postojećih moneternih sistema, od same pojave kriptovaluta, upozoravaju da osim prednosti postoje i ozbiljni problemi i pretnje u masovnom korišćenju bitkoina. Upravo zbog malo tragova koje ostavljaju u zvaničnim finansijskim sistemima, mnogi struč-njaci upozoravaju da su kriptovalute idealan način plaćanja na svim crnim tržištima, naro-čito kada je u pitanju trgovina drogom, ukradenim umetninama i drugom mutnom robom.
Šta se u Srbiji može kupiti kriptovalutama?
Iako je Zakon o digitalnoj imovini usvojen u julu 2021. godine, čini se da je izostala najavljivana šira primena digitalnog novca kod nas. Ipak, trenutno se kriptovalutama u najvećoj meri mogu kupovati tehnika, električni uređaji, gejming oprema, a ostalo je zabeleženo i da je “Egzit” postao prvi evropski festival na kojem su ulaznice mogle da se plate kriptovalutom.
Prema rečima Miloša N. koji se već 8 godina bavi rudarenjem i trgovinom kriptovalutama, dešavale su se razne transakcije, ali i kod nas je najviše zastupljena trgovina samim digitalnim valutama.
– Pre pet godina sam kupio polovni automobil za 2 bitkoina, ali to je bio dogovor sa prodavcem. Kada sam kola prevodio na sebe i registrovao na moje ime, naravno da sam morao u dinarima da platim porez i taksu na prenos vozila. Znam i za druge slučajeve uglavnom kupovine vozila, motora, čamaca i elektro opreme, dok se neke sitnije stvari znatno manje plaćaju kriptovalutama - kaže Miloš i navodi da je bilo pojedinačnih slučajeva kupovine garderobe, građevinskog materijala kao i čuvena prodaja krave u Crnoj Gori koja je plaćena kriptovalutom.
Prema njegovim rečima, iako su mnoge onlajn prodavnice otvorile mogućnost plaćanja bitkoinom ili nekom drugom digitalnom valutom, kao i neki restorani i institucije poput muzeja i zabavnih parkova, takvih uslovno rečeno malih plaćanja kriptovalutama je prilično malo.
– Kako je vrednost bitkoina rasla, tako se vlasnici teže odlučuju da neku manje vrednu robu ili uslugu plate digitalnim novcem, jer se i kupovina i prodaja bitkoina uglavnom posmatra kao investicija i malo ko ih koristi za tu svakodnevnu potrošnju već se njima obično kupuju neke “veće” stvari – objašnjava naš sagovornik.
U svetu je trgovanje kriptovalutama otišlo malo dalje, pa se bitkoinom mogu platiti turistička putovanja, avio karte, čak izmiriti račun u nekim restoranima i lancima brze hrane. Osim toga, mnoge kockarnice i kladionice su počele da primaju kriptovalute, a takvu praksu počinju i mnogi turistički objekti po svetu, pogotovo oni teže kategorije…
Iako još uvek na svom početku, plaćanje kriptovalutama počinje da živi i kod nas, o čemu svedoče naznake mnogih firmi za implementacijom ovog novog načina plaćanja, dok brojni startapi rade na tehnologiji blokčejna i njenoj različitoj primeni.
Niko Perković