FALE RADNICI U MNOGIM OBLASTIMA Dolazi sve više stranaca
BEOGRAD: Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković istakao je danas da strani radnici u Srbiju dolaze već godinama, a sada ih je sve više, jer našem tržištu rada nedostaje veliki broj ljudi, pre svega vozača, kao i onih u građevinarstvu.
On je za Tanjug naveo i da se naš zakon značajno promenio, pa sada daje mogućnost da poslodavac ne mora da zahteva određenu strukturu zaposlenog.
"Oni sada već praktično imaju ista prava kao i naši zaposleni i više nije potrebno da imaju posebno radnu i boravišnu dozvolu, već im jedna dozvola zamenjuje obe, pa u okviru toga mogu da menjaju radna mesta, odnosno poslodavce", rekao je Atanacković.
Kada je reč o njihovim primanjima, istakao je da se u osnovi polazi od toga koliki je napor i da li je taj čovek, potencijalni zaposleni, poznaje određeni posao i koliko će za to biti plaćen.
"Postoje zanimanja gde imamo ponudu onih koji bi radili na tim radnim mestima, ali to ne žele, jer smatraju da su suviše malo plaćena, nego traže nešto drugo u okviru svojih znanja", kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Najbolji primer za to je, kako kaže, nedostatak profesora za određene značajne predmete, poput engleskog jezika, matematike ili fizike, kako u gimanazijama, tako čak u osnovnim školama, jer oni nalaze da im je svrsishodnije da ta svoja znanja iskoriste na nekim bolje plaćenim mestima.
"Jedan od razloga je to što naši kvalifikovani radnici idu ka boljim zaradama na zapadu Evrope, a s druge strane u pojedinim zanimanjima nemamo zainteresovane mlade ljude, koji bi učili oređene zanate i škole, kako bi kasnije zamenli one koji idu u penziju", ističe on.
Dodao da je značajan broj potrebnih radnika po određenim zanimanjima.
"Primera radi, Holanđani imaju nivo nezaposlenih između tri i četiri odsto, ali kažu da nemaju mogućnosti da zaposle neke od tih ljudi, posebno u agraru i kažu da ne znaju šta bi radili da u EU nije primljena Poljska ili Rumiunija, pa sada ljudi iz tih zemalja zamenjuju nedostajuće Holanđane na tim poljoprivrednim gazdinstvima", rekao je Atanacković.
Naglasio da, ako se ne ide ka školovanju određenih kadrova, izvesno je da će doći do nekog nedostatka, pa se onda mora ići sa uvozom radne snage iz inostranstva.
"S druge strane me raduje da smo uspeli da zainteresujemo ljude sa Dalekog istoka da za ovdašnje zarade mogu da budu viđeni ovde", kaže on.
Kada je reč o njhovoj stručnosti, dodaje da to velikoj meri zavisi od radnog mesta na kom se nalaze, jer neki se poslovi relativno brzo nauče.
"S druge strane postoji veliki broj radnika u građevinarstvu i to za one završne radove. Veoma je važno kakav je njihov kvalitet i da li će te osetljive stvari da urade kako treba", napomenuo je predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Istakao je i da, recimo, automehaničari koji ovde dobiju zaposlenje, moraju da dođu sa određenim znanjem iz svoje zemlje, iako su mnogi sumnjičavi prema tome.
"Međutim, svuda se voze automobili i cveta građevinarstvo, pa možemo biti sigurni da će, odakle god dolaze, da zadovolje naše potrebe", napominje on.
Prema njegovim rečima, situacija će se dodatno propraviti većim stimulansom u materijalnom smislu, premda napominje da Srbija nikad ne može da bude konkurentna sa Zapadom u tom smislu.
"Ipak, mi imamo druge prednosti, jer radnik sa duplo manjom zaradom može da bolje živi u Srbiji nego u zapadnoj Evropi, gde je život skuplji, ali se svejedno mora ići ka tome da zarde budu veće, iako smo mi, kao poslodavci, već izuzetno opterećeni samom činjenicom da nema dovoljno ponuđača", kaže Atancković.
Naveo je i da će zanimanja, kao što su autolimari, fabrari, autoelektričari, uvek biti u prednosti kada je reč o platama, nego recimo zaposleni u prosveti ili državnoj administraciji.
"Ne zna se ko je sve traženiji, jer dugi niz godina ne školujemo dovoljno kadra u određenim oblasima, pa su recimo vozači teških vozila, odnosno autobusa, najmasovnija potreba", istakao je.
Podsetio je na to da je nekada postojao veliki izvor tih izvršioca zato što su iz vojske izlazile na hiljade vozača, koji su tamo učili da voze i dobijali profesinonalne dozvole.
"Međutim, kako se više vojska time ne bavi i nema više izvoza tih vozača, sada vozač treba da ide kroz redovno školovanje i može da ima razlitičih problema, a veoma i košta da bi došao do mogućnosti da neko bude vozač autobusa i teretnog vozila", dodao je Atanacković
Istakao je da je kod angažovanja vozača postojao problem i sa straostnom granicom, što je sada donekle liberalizovano.
"Sve u svemu, i dalje nam je potrebno na hiljade vozača, pa takođe uvozimo veliki broj stranih radnika u toj sferi", napominje predsednik Unije poslodavaca Srbije.
