AUTO-PUT KROZ GLAVNI GRAD POSTAO GRADSKA SAOBRAĆAJNICA sa šest traka, Sad u Beograd možete i traktorom ali OVO NIKAKO NE SMETE DA ČINITE
Auto-put kroz kroz Beograd, od petlje Beograd preko Mostara do Bubanj Potoka, postao je gradska saobraćajnica, a prema rečima direktora Komiteta za bezbednost saobraćaja Damira Okanovića, to u praksi, pored ukidanja zaustavne trake, znači još nekoliko stvari, od kojih bi neke trebalo i izbegavati.
Najprometniju deonicu u Beogradu u kategoriju puteva drugog B reda, svrstala je nova Uredba o kategorizaciji puteva koji je usvojila Vlada Srbije na sednici 12. oktobra, i ona je počela da se primenjuje.
Po toj uredbi, isti status dobila je i deonica od Vojvođanske ulice, na Novom Beogradu, do petlje Surčin, u čijem produžetku je auto-put "Miloš Veliki".
Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović objasnio je da gubitak auto-puta deonice od Bubanj Potoka do petlje Beograd u praksi znači nekoliko stvari, pored te što se ukida zaustavna traka.
- To znači da je na celoj deonici ograničenje najviše 80 kilometara na sat, da je dozvoljeno kretanje pešaka, bicikala i mopeda, da je dozvoljeno kretanje traktora, radnih mašina i ostalih sporih vozila - navodi Okanović.
Dodaje da je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje na kolovozu, zatim da je dozvoljen prelazak pešaka preko kolovoza, ali i da se ukida zaustavna traka...
Za razliku od bicikala i mopeda, kretanje električnim trotinetima nije dozvoljeno.
I, bez obzira na sve ovo gore što je navedeno, Okanović upućuje apel svim pešacima, ali i vozačima bicikala i mopeda, da se ipak ne kreću ovom deonicom, odnosno da je izbegavaju, posebno kretanje pešaka.
Gradska vlast je ranije najavila da će promena statusa auto-puta kroz Beograd u gradsku saobraćajnicu to prvenstveno značiti da će zaustavna traka postati dodatna vozna traka gde god postoje prostorne mogućnosti.
Deonica od Bubanj potoka do petlje Beograd koja se nalazi kod Dobanovaca duga je nešto manje od 30 kilometara.
Auto-put se na Novom Beogradu inače sada zove Bulevar Arsenija Čarnojevića, a u starom delu grada nosi imena Franše Deperea i Stevana Prvovenčanog.
(Telegraf.rs)
