U SUSRET NOVOJ GODINI, JEDINSTVENOJ U NOVOM SADU Kako je Doček postao prepoznatljiv brend grada

Ta promena desila se u sklopu projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, odnosno Dočeka, koji je jedinstven u Evropi. Kao takav, Doček se ističe i kao jedan od najvažnijih programskih legata tog projekta, uz nedavno završeni Kaleidoskop kutlure.

I jedan i drugi, postali su brend grada, a sudeći po poslednjem Kaleidoskopu kulture, brend koji je nadmašio sva svoja prethodna izdanja i koji nastavlja da se razvija.

Kako je Doček postao prepoznatljivi brend grada i od „najluđe noći“ postao umetnički koncept koji privlači veliki broj, ne samo građana Novog Sada, već i turista?

Prepoznat na evropskom nivou

Kao jedinstvena umetnička proslava, kako se opisuje, Doček je i pre godine titule Evropske prestonice kulture, već, uz Kaleidoskop kulture i mrežu kulturnih stanica, dobio Nagradu za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture. Time je Doček već tada dobio priznanje za svoj kvalitet i inovativnost, a Novi Sad se našao rame uz rame sa velikim gradovima iz Zapadne Evrope kao što su Pariz, Minhen, Oslo, Berlin i drugi. Zahvaljujući Novom Sadu, Srbija se našla u društvu četiri zapadnoevropske zemlje koje su, od kako se nagrade dodeljuju, imale svoje predstavnike među dobitnicima – Nemačke, Francuske, Italije, Norveške.

U žestokoj konkurenciji za najprestižniju evropsku nagradu u oblasti kulture našlo se 110 organizacija, institucija i kulturnih ustanova iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Belgije, Belorusije, Francuske, Izraela, Litvanije, Rusije, Srbije i Holandije. Upravo tako, Doček i Kaleidoskop kulture su se i pre nego što je godina titule uopšte počela, pozicionirali kao brendovi grada, po kojima je Novi Sad jedinstven u celoj Srbiji, pa čak i u regionu i Evropi.

Već naredne godine, Doček se našao i u nominaciji za najbolje evropske festivale 2022. u dvanaestom izdanju Evropskih festivalskih nagrada (European Festival Awards), uz festival „Vila“ i program „Zastave budućnosti“, oba realizovana u okviru Evropske prestonice kulture.

Tako je Novi Sad, nalik na škotski Edinburg prepoznatljiv po umetničkim festivalima, jedan od retkih gradova čiji su festivali, po prvi put nominovani za Evropske festivalske nagrade, ponudili novu umetničku vrednost, ali i nove prakse organizacije, realizacije i održivosti takvih događaja.

Prepoznat među Novosađanima

U sklopu projekta Evropske prestonice kulture, novosadski stručnjaci, odnosno istraživači sa Univerziteta u Novom Sadu, postavili su nove standarde u istraživanju, baveći se detaljnom analizom čitavog projekta, o čemu je „Dnevnik„ već pisao početkom ove godine.

Upravo ta analiza, koja je obuhvatila najrazličitije ciljne grupe u Novom Sadu, pokazala je da je Doček, uz Kaleidoskop kulture, najposećeniji događaj koji je proizašao iz projekta Evropske prestonice kulture, kao i najprepoznatljiviji kod građana i građanki.

Kao najdominatniji razlozi za posetu, istakao se pre svega kvalitet programa, izvođač po ukusu posetilaca, pristupačna cena, kao i prilika da se vidi i čuje nešto novo i drugačije.

Šta je razlog za takve rezultate

Za takve ocene publike, razloga je sigurno mnogo, i subjektivnih i objektivnih, međutim, ono što bi se sigurno moglo izdvojiti kao razlog koji privlači toliki broj ljudi, a i nagrade, jeste jedinstven koncept na kom se Doček zasniva. Ako bismo razložili šta sve čini taj jedinstven koncept to je najpre isticanje kulturne raznolikosti i bogatog kulturnog nasleđa koje Novi Sad ima i na kojem se zasniva.

Dve Nove godine, dva kalendara – 31. decembar i 13. januar, po gregorijanskom i julijanskom kalendaru, ali i obeležavanje godine po starom srpskom kalendaru. Zatim, negovanje dva pisma – ćirilice i latinice, ali i dve vrste umetnosti – izvođačke i vizuelne.

Zbog ovog poslednjeg, organizatori su isticali kako je čitav Doček zapravo audio-vizuelno iskustvo, jer su koncerti pretvoreni u scenski spektakl, zahvaljujući brojnim vizuelnim umetnicima i njihovim radovima. U tome se posebno ističe poslednji Doček, 2023. godine, kada je Novi Sad bio jedini grad koji je u Novu godinu ušao sa čak tri nesvakidašnje izložbe inspirisane velikim srpskim naučnicima svetskog ranga – Milevom Marić Ajnštajn, Milutinom Milankovićem i Nikolom Teslom.

Uz sve to, Doček je kroz sve ove godine, spajao i lokalne, nacionalne, evropske, regionalne, pa i svetske umetnike, od kojih su neki prvi put bili u Srbiji.

Uz interesantan koncept koji privlači pažnju, uspešnost Dočeka ogleda se i u samim lokacijama – pozorišta, crkve, kulturni centri, mreža kulturnih stanica, a neke od njih su prvi put otvorene u takvu svrhu za publiku, odnosno za potrebe kulture. Srpsko narodno pozorište, Novosadsko pozorište, Pozorište mladih, Sinanoga, Crkva imena Marijinog (Katedrala), Radnički dom, Železnička stanica, mreža kulturnih stanica, Kulturni centar Novog Sada, SKCNS Fabrika, Studio M, Gradska koncertna dvorana i druge lokacije.

Uz to, Podgrađe, koje je i obnovljeno u sklopu projekta Evropske prestonice kulture, postalo je lokacija za Doček 31. decembra i tako posle nekoliko decenija na Trgu, Nova godina je dobila potpuno novi ugođaj u Novom Sadu, koji su građani rado prihvatili, sudeći po broju ljudi na prethodna dva Dočeka.

I. Japundža