Knjige su posebna bića, a kreativni proces kombinacija truda i čuda! Velika imena stvaralaštva za sve generacije U NEDELJI KNJIŽEVNOSTI KALEIDOSKOPA KULTURE

Tako su se u Novom Sadu publici predstavili Muharem Bazdulj, Milica Vučković, Danica Vukićević, Jasminka Petrović i Olgica Pušić Ugrnov, a poslednju nedelju ovogodišnje manifestacije otvorilo je predavanje „Kako se od knjige i uz knjigu raste” u Kulturnoj stanici „Mlin”. Uz praktične savete pedagoškinje Olgica Pušić Ugrnov, roditelji su imali priliku da spoznaju koliko je čitanje važno za razvoj deteta, na šta da obrate pažnju prilikom izbora knjige, kao i to na koji način da ponude detetu knjigu. Ujedno su saznali kako da se knjigom igraju, a da sa druge strane nauče dete da knjiga nije igračka.

- Moje iskustvo govori da deca vole da čitaju i da ustvari od nas, odraslih, zavisi šta će da vole, u zavisnosti od toga šta im ponudimo – objasnila je Olgica Pušić Ugrnov. – Dečje interesovanje veoma je lako probuditi, u predškolskom uzrastu prijemčiva su apsolutno za sve, i pozitivno i negativno. Zato je potrebno i paziti, moramo da budemo budni dok provodimo vreme sa decom, jer izuzetno su motivisani za rad. Želela sam da predstavim knjigu kao sredstvo pomoću kojeg možemo da utičemo na celoviti razvoj ličnosti. Ako u predškolskom uzrastu deteta pogrešimo ili nešto ne uradimo kako treba, posle je veoma teško ispraviti, verujem da je period od rođenja do sedme godine najvažniji period u razvoju čoveka. Kad je reč o temama knjiga, one bi trebalo da budu najrazličitije, namerno ne dajem preporuke za određene knjige, ideja mi je da naučim roditelja da prepozna koja je knjiga dobra za određeni uzrast. Moguće je početi od najjednostavnijih stvari - izgleda knjige, ilustracija, veličine i sličnih, do nekih suštinskih, odnosno tema kojim se knjiga bavi.

Sa najmlađom publikom se, u okviru Kaleidoskopa kulture, u Kulturnoj stanici “Mlin” družila najpoznatija srpska autorka knjiga za decu i mlade Jasminka Petrović, čija su dela prevedena na gotovo 30 jezika, ali i adaptirana za predstave i filmove, poput ostvarenja „Leto kada sam naučila da letim”.

- Pisati za decu nije lako, ali donosi veliku radost i ja bih uvek rekla da je potrebno pristupati kroz igru – poručila je Jasminka Petrović. – Dok pišemo, mi se igramo i što više uživamo dok pišemo, to će osećati i deca. Postoje mnoge knjige čiji su glavni junaci deca, a zapravo nisu dečje. Moj lični trik je u tome da nešto napišem, pa pročitam deci, a onda oni kažu jesu li razumeli i kako im se dopada, a tek onda šaljem urednicima. Uvek srećem decu koja vole da čitaju, ali smatram da prvi korak prave odrasli. Ako mi ne čitamo i u kući nemamo knjige, teško možemo da očekujemo da će deca čitati. Mislim da nije dovoljno ljutiti se na njih, nego sebi postaviti pitanje šta možete da uradite da bi deca danas više čitala. Ja se, kao pisac, pitam da li pišem zanimljive knjige, ukoliko ih deca ne čitaju. Nisu oni loši čitaoci, možda ja nisam dobar pisac. U razgovoru sa mnom deca imaju najrazličitija i veoma neočekivana pitanja. Što bliskiji kontakt ostvarim, oni su iskreniji. Ako ne znam odgovor, kažem: “Izvini, moraću da razmislim, pitaću nekoga…”, dakle, veoma je važno da ih ne ostavimo bez odgovora.

Subotnje veče ove pete i poslednje nedelje Kaleidoskopa kulture bilo je rezervisano za Distrikt i razgovor sa velikim imenima i nekim od najčitanijih regionalnih pisaca - Danicom Vukićević, Muharemom Bazduljem i Milicom Vučković.

- Književnost je osnova svega jer je priča osnova svega – smatra ovogodišnja dobitnica Ninove nagrade Danica Vukićević. - Postoje najrazličitije predstave o ulozi književnosti i one se prilagođavaju i menjaju prema tome ko aktuelnu realnost proizvodi s pozicije moći, ali važan je i kulturološki koncept u kojem ona živi i pliva. Ne znamo da li će opstati bilo šta od onoga što mislimo da poznajemo ili od onoga što se čini večnim. Jezička slika sveta je moćna, ali ne i jedina. Ipak, knjige su posebna bića, s telom i mirisom, s duhom.

Za čitalačku publiku Danica Vukićević ima samo jedan savet.

- Čitajte dobitnice Nobelove nagrade i uživaćete. Ne samo poslednju već i njene prethodnice – poručuje ona.

Prema mišljenju još jednog učesnika razgovora, književnika, novinara i književnog prevodioca Muharema Bazdulja, kultura je nalik na dobar stan za žurke, gde je važno da se uvek zna kakva je ekipa u dnevnoj sobi, kakva u kuhinji, kakva na balkonu.

- Kad je reč o mladim imenima ovdašnje savremene književnosti, dopada mi se šta radi pisac Srđan Sekulić, koji je donedavno živeo u Novom Sadu. On piše primarno poeziju, ali sve više i prozu. Netipičnu za današnje mode, a dobru poeziju, piše i Marko Bačanović. Lepe su mi i pesme Mihaele Šumić. Jedno od dela koja trenutno čitam jeste posve čudesna knjiga „Manijak“ Benjamina Labatuta. Čitam je na engleskom, ali kako je novosadska „Akademska knjiga” objavila njegovu prethodnu knjigu u srpskom prevodu, računam da će uskoro i ovu. Čitam i poeziju Pola Malduna, kao i istorijske eseje Ota Ingliša. To je ono što mi je trenutno na radnom stolu. Aktuelno pišem jednu novelicu, za koju očekujem da bih je mogao završiti do Nove godine. Deo radnje smešten je u Banatu, dakle, ne predaleko od Novog Sada. Kad krene inspiracija, moje iskustvo govori da bi je trebalo iskoristiti, kao što surfer iskoristi talas. Posle će biti prilike za „prekrajanje“. Tako je i moj kreativni proces kombinacija truda i čuda, što bi rekla Marina Cvetajeva – zaključio je Muharem Bazdulj.

B. Pavković