REZON Izbore neće samo oni koji su u svađi s narodom

Nadmenost vodi u carstvo podlosti. Luj Aragon to kaže za sve osobe u čijim dušama, kao u tamnom repu neke komete sve vrvi od opskurne sklonosti da sve što je uspravno u blato sruše i sa sobom izjednače. Dragan Đilas se pojavljuje i kao definiens i kao definiendum Aragonove definicije.

Orvelovski rečeno, preterano bogati ljudi imaju mnogobrojne motive da budu nepošteni prema temama o kojima govore. I prema narodu. Budući da su do novca došli na netransparentan način - kroz oktopodsku povezanost svojih firmi s državnim budžetom, da bi se predstavili kao uspešni, oni plasiraju samo one ideje za koje smatraju da će se dopasti lažnoj eliti i onima koji se s tim pojmom poistovećuju. Zato uvek iz svojih računica isključuju obične ljude. Radnike, seljake. Ljude slabijeg imovnog statusa -  gubitnike tranzicije, koji su osiromašili tokom „demokratizacije” i privatizacije Srbije koju su sproveli tranzicioni bogataši. Smatraju da nije bitno šta oni misle. I da nije važno šta njima treba. Zato tendenciozno obesmišljavaju i kriminalizuju sve planove i aktivnosti posvećene unapređenju njihovih života. Kakav je prestup čestitost? Kakvo je zlodelo poštenje? Nema ničeg uspravnijeg od naroda jedne zemlje! I politike koja poštuje narod i njegovu volju!

Đilas i njemu slični padaju u komu ako se desi da neki strani medij nekim čudom objavi povoljne činjenice o Srbiji. I likuju kad se šire negativne vesti i donose nepovoljne odluke po nas. Nikad ih nismo čuli da kritikuju Šolca, Makrona ili Bajdena. Ali će svi napasti Vučića, apostrofirajući ga kao najvećeg neprijatelja srpskog naroda. I stalno traže od stranaca da ga kazne. Postavlja se pitanje, zar je moguće da bilo koji Srbin veruje da bilo koji strani lider Srbiji želi više dobra nego mi sami? U isto vreme se nameće dilema da li se kao dobronamernost može tumačiti ponašanje srpskih političara koji ne gledaju u zastavu Srbije, već svoj kompas upravljaju prema zastavama drugih država? Koji strane državnike vide kao svoje lidere?

Znam, reći ćete da nije tako. Ne čini li vam se onda ljudski poštenim, građanski i intekeltualno logičnim da odbacite sve negativne navode stranih medija i stranih političara o vašoj zemlji? Ne čini li vam se da je poželjna i neophodna ogromna doza skeptičnosti i ne manja doza opreza prema stranim silama čak i kad poklone nose? A da je nepoverljivost prema njihovim pokudama i pohvalama nalog zdravog razuma? Ali ne. Nemoguće je da se u vašim istupima pojavi bilo kakva kritika Amerike. Britanije, ili Nemačke. Ali je zato svakodnevno prisutna kritika Srbije. Ne zaboravite, Orvel je rekao da intelektualna sloboda znači da svako ima pravo da kaže ono u šta veruje, pod uslovom da to ne znači nanošenje štete ostatku zajednice! Ako Srbiju opanjkavate dobrovoljno, bez ičijeg pritiska spolja, onda građani moraju biti oprezniji od nindži, jer im s vaše strane ne sleduje ništa dobro. A ako vas neko pritiska i primorava, onda je to vrlo zabrinjavajuća činjenica. Ucenjeni ljudi ni o sebi ni o državi ne mogu odlučivati samostalno.

Zar je moguće da poslednjih 11 godina u Srbiji baš ništa ne valja? Da ne valjaju novi putevi? Da ne valjaju nove pruge? Da nije dobro što je plata porasla sa 320 na 820 evra? Da nije dobro što ima pola miliona zaposlenih više? Nisu valjale kovid bolnice? Ne valjaju stadioni? Ne valja što je 27 država povuklo priznanje Kosova? Kažete da su bespotrebni spomenici srpskim velikanima. Zašto sve što ima prefiks nacionalni kod vas izaziva stres? Zašto vam samo pridev srpski obara imuni sistem, poput virusa? Zašto ste spremni da podržite sve što na loš način predstavlja Srbiju?

Vama je logično da se LGBT populacija zalaže za svoja prava, a da se država Srbija ne bori za svoja. Vama je razumno i intelektualno prihvatljivo da tvrdite da mediji koji su registrovani u inostranstvu, čiji su većinski vlasnici američki i britanski državljani rade u interesu Srbije i njenih građana, i da ni na koji način ne protežiraju interese svojih osnivača. Vama je pošteno da su interesi stranih izdavača, koji su pokorili sprsko tržište udžbenika, važniji od srpske kulture, jezika, istorije i nacionalnih interesa. Potpuno vam je logično da postoji tako ogromna antisrpska književna i filmska produkcija. Vi ćete reći da se te knjige i filmovi obračunavaju sa lošim Srbima. Svako čestit će vam reći - reč je o lažiranim vizijama koje zanemaruju činjeničnu istinu i suspenduju svaku vrstu intelektualne pristojnosti. Isto tako znamo i vi i ja da su neistinite tvrdnje, da je Milan Radoičić akciju u Banjskoj izveo uz znanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra odbrane Miloša Vučevića. Da su plasirane da bi države koje podržavaju Kosovo, dobile razlog za nove pritiske na Srbiju! I vi u tim pritiscima vidite svoju šansu, ali da se to učini bez izbora.

Znam vas u dušu! Znam šta mislite, i kako planirate. Isti šablon ponavljate punih 35 godina. Svaki zahtev je obrnuta ucena. Tražite ono što želite da izbegnete nadajući se da to ne odgovara drugoj strani. To radite od 3. maja, od kada ste neutešnu nesreću pokušali da pretvorite u svoju političku platformu. Još 24. juna sam tvrdio da ćete tražiti izbore jer se nadate da su protesti uzdrmali Vučića. Taj zahtev je usledio čim ste uspeli da rasterate narod i proteste svedete na šačicu sledbenika, da biste se osigurali da iz njih ne može nastati nijedna nova politička snaga. Napisao sam i da ste izbore tražili da ih ne bude. Da je izborni entuzijazam počeo da vam opada kada ste shvatili da blokade ulica i  mostova nisu blokirale SNS, nego vas. Onda se 24. septembra desila Banjska. Poverovali ste da je to nova prilika koja ne sme da se isputi. Ali u obrnutom smeru. Iz petnih žila ste počeli da se upinjete da oružani incident, koji zapadne sile iskorišćavaju protiv Srbije, upotrebite da Vučića odvratite od raspisivanja izbora. Nadali ste se da ćete na spinovanju njegovog tobožnjeg straha od izbora ojačati svoj rejting. Računali ste da će ljudi poverovati u vaša lažirana istraživanja da je popularnost SNS-a u padu. Tada sam obelodanio da ćete iz straha od fijaska početi da vodite kampanju da izbori ne treba da se održe i da će biti neregularni. I bio sam u pravu. Izbore nećete jer se plašite suda naroda.

Nisam ja taj koji imenuje vaše mane. Vi to sami činite. U vašim planovima očigledna je oseka naklonosti za narod. Zašto bi inače denuncirali svoju državu i svog predsednika stranim državama? Zašto od stranih ambasadora tražite da odlože izbore? Tim činom otvoreno priznajete da bi Srbiju stavili pod mentorsku upravu stranaca. Nadate se da će Vučić ako padne u nemilost lidera velikih sila izgubiti naklonost svog naroda. Upravo je suprotno! Onaj koga ne vole stranci omiljen je među građanima svoje zemlje. Oni su uvek na strani onog ko se bori protiv interesa moćnika. Predsednik nijedne zemlje nije izabran da bude miljenik tuđina. To onda znači da se stara o tuđem interesu, zapostavljajući dobrobit građana koji su ga birali da vodi državu. Vučić čini isključivo ono što je korisno za narod Srbije!

Milorad Bojović

(Autor je stručnjak za odnose s javnošću i narodni poslanik)