РЕЗОН Изборе неће само они који су у свађи с народом

Надменост води у царство подлости. Луј Арагон то каже за све особе у чијим душама, као у тамном репу неке комете све врви од опскурне склоности да све што је усправно у блато сруше и са собом изједначе. Драган Ђилас се појављује и као дефиниенс и као дефиниендум Арагонове дефиниције.

Орвеловски речено, претерано богати људи имају многобројне мотиве да буду непоштени према темама о којима говоре. И према народу. Будући да су до новца дошли на нетранспарентан начин - кроз октоподску повезаност својих фирми с државним буџетом, да би се представили као успешни, они пласирају само оне идеје за које сматрају да ће се допасти лажној елити и онима који се с тим појмом поистовећују. Зато увек из својих рачуница искључују обичне људе. Раднике, сељаке. Људе слабијег имовног статуса -  губитнике транзиције, који су осиромашили током „демократизације” и приватизације Србије коју су спровели транзициони богаташи. Сматрају да није битно шта они мисле. И да није важно шта њима треба. Зато тенденциозно обесмишљавају и криминализују све планове и активности посвећене унапређењу њихових живота. Какав је преступ честитост? Какво је злодело поштење? Нема ничег усправнијег од народа једне земље! И политике која поштује народ и његову вољу!

Ђилас и њему слични падају у кому ако се деси да неки страни медиј неким чудом објави повољне чињенице о Србији. И ликују кад се шире негативне вести и доносе неповољне одлуке по нас. Никад их нисмо чули да критикују Шолца, Макрона или Бајдена. Али ће сви напасти Вучића, апострофирајући га као највећег непријатеља српског народа. И стално траже од странаца да га казне. Поставља се питање, зар је могуће да било који Србин верује да било који страни лидер Србији жели више добра него ми сами? У исто време се намеће дилема да ли се као добронамерност може тумачити понашање српских политичара који не гледају у заставу Србије, већ свој компас управљају према заставама других држава? Који стране државнике виде као своје лидере?

Знам, рећи ћете да није тако. Не чини ли вам се онда људски поштеним, грађански и интекелтуално логичним да одбаците све негативне наводе страних медија и страних политичара о вашој земљи? Не чини ли вам се да је пожељна и неопходна огромна доза скептичности и не мања доза опреза према страним силама чак и кад поклоне носе? А да је неповерљивост према њиховим покудама и похвалама налог здравог разума? Али не. Немогуће је да се у вашим иступима појави било каква критика Америке. Британије, или Немачке. Али је зато свакодневно присутна критика Србије. Не заборавите, Орвел је рекао да интелектуална слобода значи да свако има право да каже оно у шта верује, под условом да то не значи наношење штете остатку заједнице! Ако Србију опањкавате добровољно, без ичијег притиска споља, онда грађани морају бити опрезнији од нинџи, јер им с ваше стране не следује ништа добро. А ако вас неко притиска и приморава, онда је то врло забрињавајућа чињеница. Уцењени људи ни о себи ни о држави не могу одлучивати самостално.

Зар је могуће да последњих 11 година у Србији баш ништа не ваља? Да не ваљају нови путеви? Да не ваљају нове пруге? Да није добро што је плата порасла са 320 на 820 евра? Да није добро што има пола милиона запослених више? Нису ваљале ковид болнице? Не ваљају стадиони? Не ваља што је 27 држава повукло признање Косова? Кажете да су беспотребни споменици српским великанима. Зашто све што има префикс национални код вас изазива стрес? Зашто вам само придев српски обара имуни систем, попут вируса? Зашто сте спремни да подржите све што на лош начин представља Србију?

Вама је логично да се ЛГБТ популација залаже за своја права, а да се држава Србија не бори за своја. Вама је разумно и интелектуално прихватљиво да тврдите да медији који су регистровани у иностранству, чији су већински власници амерички и британски држављани раде у интересу Србије и њених грађана, и да ни на који начин не протежирају интересе својих оснивача. Вама је поштено да су интереси страних издавача, који су покорили спрско тржиште уџбеника, важнији од српске културе, језика, историје и националних интереса. Потпуно вам је логично да постоји тако огромна антисрпска књижевна и филмска продукција. Ви ћете рећи да се те књиге и филмови обрачунавају са лошим Србима. Свако честит ће вам рећи - реч је о лажираним визијама које занемарују чињеничну истину и суспендују сваку врсту интелектуалне пристојности. Исто тако знамо и ви и ја да су неистините тврдње, да је Милан Радоичић акцију у Бањској извео уз знање председника Србије Александра Вучића и министра одбране Милоша Вучевића. Да су пласиране да би државе које подржавају Косово, добиле разлог за нове притиске на Србију! И ви у тим притисцима видите своју шансу, али да се то учини без избора.

Знам вас у душу! Знам шта мислите, и како планирате. Исти шаблон понављате пуних 35 година. Сваки захтев је обрнута уцена. Тражите оно што желите да избегнете надајући се да то не одговара другој страни. То радите од 3. маја, од када сте неутешну несрећу покушали да претворите у своју политичку платформу. Још 24. јуна сам тврдио да ћете тражити изборе јер се надате да су протести уздрмали Вучића. Тај захтев је уследио чим сте успели да растерате народ и протесте сведете на шачицу следбеника, да бисте се осигурали да из њих не може настати ниједна нова политичка снага. Написао сам и да сте изборе тражили да их не буде. Да је изборни ентузијазам почео да вам опада када сте схватили да блокаде улица и  мостова нису блокирале СНС, него вас. Онда се 24. септембра десила Бањска. Поверовали сте да је то нова прилика која не сме да се испути. Али у обрнутом смеру. Из петних жила сте почели да се упињете да оружани инцидент, који западне силе искоришћавају против Србије, употребите да Вучића одвратите од расписивања избора. Надали сте се да ћете на спиновању његовог тобожњег страха од избора ојачати свој рејтинг. Рачунали сте да ће људи поверовати у ваша лажирана истраживања да је популарност СНС-а у паду. Тада сам обелоданио да ћете из страха од фијаска почети да водите кампању да избори не треба да се одрже и да ће бити нерегуларни. И био сам у праву. Изборе нећете јер се плашите суда народа.

Нисам ја тај који именује ваше мане. Ви то сами чините. У вашим плановима очигледна је осека наклоности за народ. Зашто би иначе денунцирали своју државу и свог председника страним државама? Зашто од страних амбасадора тражите да одложе изборе? Тим чином отворено признајете да би Србију ставили под менторску управу странаца. Надате се да ће Вучић ако падне у немилост лидера великих сила изгубити наклоност свог народа. Управо је супротно! Онај кога не воле странци омиљен је међу грађанима своје земље. Они су увек на страни оног ко се бори против интереса моћника. Председник ниједне земље није изабран да буде миљеник туђина. То онда значи да се стара о туђем интересу, запостављајући добробит грађана који су га бирали да води државу. Вучић чини искључиво оно што је корисно за народ Србије!

Милорад Бојовић

(Аутор је стручњак за односе с јавношћу и народни посланик)