KNJIŽEVNI RAZGOVOR SA POZNATIM PISCIMA U DISTRIKTU Muharem Bazdulj: Ubeđen sam da knjiga ima budućnost

Muharem Bazdulj je pisac, novinar i književni prevodilac. Objavio je velik broj knjiga, najviše romana i zbirki priča među kojima se ističu „Druga knjiga“ (2000), „Đaur i Zulejha“ (2004), „April na Vlašiću“ (2011), „Lutka od marcipana“ (2016), „Kvadratni koren iz života“ (2018) te „Posljednji muškarac“ (2019). Knjige su mu prevedene na engleski, nemački, poljski, ukrajinski, bugarski i makedonski jezik, a pojedine priče i eseji na još desetak jezika. Feljtone, eseje i kolumne piše za „Politiku“, „Nedeljnik“, portal „Oko“ Radio-televizije Srbije, te još neke medije u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Dobitnik je nekoliko književnih i novinarskih nagrada, među kojima su „Stanislav Staša Marinković“ dnevnog lista „Danas“ , te „Bogdan Tirnanić“ Udruženja novinara Srbije.

U okviru nedelje književnosti na ovogodišnjem, šestom Kaleidoskopu kulture, učestvovaćete u književnom razgovoru sa još dva istaknuta pisca. Kakva su vaša očekivanja i radujete li se dolasku u Novi Sad?

- Očekujem lep i sadržajan razgovor. Reč je o dve uspešne autorke, jedna je u odnosu na mene iz starije generacije, druga iz mlađe, tako da je taj presek, računam, intrigantan i možda bude privlačan publici. Dolasku u Novi Sad se uvek radujem.

Kaleidoskop kulture je legatski projekat Evropske prestonice kulture i najbolji evropski trend brend koji traje pet nedelja i spaja pet vrsta umetnosti. Jedna od njih je, dakle, književnost. Koliko je danas važno promovisati ovu vrstu umetnosti i kako vi posmatrate budućnost štampane knjige u eri sveopšte digitalizacije?

- Promocija je, naravno, važna. Usprkos digitalizaciji, ja sam ubeđen da knjiga ima budućnost. Bez jezika i pričanja priča, ljudi ne bi bili ljudi, a upravo to dvoje se srećno spajaju u književnosti.

Kada je reč o Distriktu, gde se i održava deo programa Kaleidoskopa kulture, kako vi vidite tu lokaciju? Da li po vašem mišljenju, on može postati neki novi centar kreativnih industrija u Novom Sadu?

- Ja ne živim u Novom Sadu, ali često dolazim i čini mi se da se da „evolucija“ lokacije već desila. Navijam da to bude još očitije i još intenzivnije. Postoji iskustva drugih evropskih gradova koja vredi konsultovati.

Kako komentarišete transformaciju Distrikta? On je nekada bio mesto starih fabrika, a danas su ti prostori obnovljeni i služe u svrhu kulture i umetnosti.

- Kažem, slične stvari su rađene u različitim evropskim gradova, ponekad upravo i u kontekstu programa „prestonica kulture“. Kao u onom čuvenom eko-sloganu - „Treba misliti globalno, a raditi lokalno„. U Distriktu se, rekao bih, taj trend već vidi.

Koja mlada imena ovdašnje savremene književnosti, vredna svake pažnje, biste izdvojili?

- Meni se dopada šta radi mladi pisac koji je donedavno živeo u Novom Sadu - Srđan Sekulić. On piše primarno poeziju, ali sve više i prozu. Netipičnu za današnje mode, a dobru poeziju, piše i Marko Bačanović. Lepe su mi i pesme Mihaele Šumić.

Koliko je važno u današnje vreme da umetnost približimo svima i kako nam ona može pomoći da se izborimo sa svakodnevnim društvenim izazovima sa kojima se suočavamo u ovom modernom dobu?

- Važno je da umetnost bude dostupna svima, prvenstveno u kontekstu da je to još uvek i klasno pitanje, ne samo čak u kontekstu novca, nego i vremena. Ima ljudi koji jednostavno ne stižu da čitaju koliko god bi voleli. To umnogome zavisi od celokupne društvene situacije.

Ubrajate li se u one pisce koji pišu u talasu inspiracije ili ipak razmišljate i prekrajate svaku misao? Kako izgleda vaš kreativni proces?

- Kad krene inspiracija, po mom iskustvu treba je iskoristiti, kao što surfer iskoristi talas. Posle će biti prilike za „prekrajanje“. Tako je i moj kreativni proces kombinacija truda i čuda, što bi rekla Marina Cvetajeva.

Na čemu sada radite i šta publika može očekivati u budućnosti?

- Pišem jednu novelicu, za koju očekujem da bih je mogao završiti do Nove godine. Deo radnje je smešten u Banatu, dakle, ne predaleko od Novog Sada.

Šta trenutno čitate i koje knjige biste nam preporučili?

- Čitam posve čudesnu knjigu „Manijak“ Benyamina Labatuta. Čitam je na engleskom, ali kako je novosadska „Akademska knjiga„ objavila njegovu prethodnu knjigu u srpskom prevodu, računam da će uskoro i ovu. Čitam i poeziju Pola Malduna, kao i istorijske eseje Ota Ingliša. To je ono što mi je trenutno na radnom stolu.

Ulaz na programe Kaleidoskopa kulture je besplatan, ali je neophodna prijava na oficijalnom sajtu Kaleidoskopa kulture.

Partner Kaleidoskopa kulture je Erste banka.

I. Japundža