КЊИЖЕВНИ РАЗГОВОР СА ПОЗНАТИМ ПИСЦИМА У ДИСТРИКТУ Мухарем Баздуљ: Убеђен сам да књига има будућност

Мухарем Баздуљ је писац, новинар и књижевни преводилац. Објавио је велик број књига, највише романа и збирки прича међу којима се истичу „Друга књига“ (2000), „Ђаур и Зулејха“ (2004), „Април на Влашићу“ (2011), „Лутка од марципана“ (2016), „Квадратни корен из живота“ (2018) те „Посљедњи мушкарац“ (2019). Књиге су му преведене на енглески, немачки, пољски, украјински, бугарски и македонски језик, а поједине приче и есеји на још десетак језика. Фељтоне, есеје и колумне пише за „Политику“, „Недељник“, портал „Око“ Радио-телевизије Србије, те још неке медије у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Хрватској. Добитник је неколико књижевних и новинарских награда, међу којима су „Станислав Сташа Маринковић“ дневног листа „Данас“ , те „Богдан Тирнанић“ Удружења новинара Србије.

У оквиру недеље књижевности на овогодишњем, шестом Калеидоскопу културе, учествоваћете у књижевном разговору са још два истакнута писца. Каква су ваша очекивања и радујете ли се доласку у Нови Сад?

- Очекујем леп и садржајан разговор. Реч је о две успешне ауторке, једна је у односу на мене из старије генерације, друга из млађе, тако да је тај пресек, рачунам, интригантан и можда буде привлачан публици. Доласку у Нови Сад се увек радујем.

Калеидоскоп културе је легатски пројекат Европске престонице културе и најбољи европски тренд бренд који траје пет недеља и спаја пет врста уметности. Једна од њих је, дакле, књижевност. Колико је данас важно промовисати ову врсту уметности и како ви посматрате будућност штампане књиге у ери свеопште дигитализације?

- Промоција је, наравно, важна. Успркос дигитализацији, ја сам убеђен да књига има будућност. Без језика и причања прича, људи не би били људи, а управо то двоје се срећно спајају у књижевности.

Када је реч о Дистрикту, где се и одржава део програма Калеидоскопа културе, како ви видите ту локацију? Да ли по вашем мишљењу, он може постати неки нови центар креативних индустрија у Новом Саду?

- Ја не живим у Новом Саду, али често долазим и чини ми се да се да „еволуција“ локације већ десила. Навијам да то буде још очитије и још интензивније. Постоји искуства других европских градова која вреди консултовати.

Како коментаришете трансформацију Дистрикта? Он је некада био место старих фабрика, а данас су ти простори обновљени и служе у сврху културе и уметности.

- Кажем, сличне ствари су рађене у различитим европским градова, понекад управо и у контексту програма „престоница културе“. Као у оном чувеном еко-слогану - „Треба мислити глобално, а радити локално„. У Дистрикту се, рекао бих, тај тренд већ види.

Која млада имена овдашње савремене књижевности, вредна сваке пажње, бисте издвојили?

- Мени се допада шта ради млади писац који је донедавно живео у Новом Саду - Срђан Секулић. Он пише примарно поезију, али све више и прозу. Нетипичну за данашње моде, а добру поезију, пише и Марко Бачановић. Лепе су ми и песме Михаеле Шумић.

Колико је важно у данашње време да уметност приближимо свима и како нам она може помоћи да се изборимо са свакодневним друштвеним изазовима са којима се суочавамо у овом модерном добу?

- Важно је да уметност буде доступна свима, првенствено у контексту да је то још увек и класно питање, не само чак у контексту новца, него и времена. Има људи који једноставно не стижу да читају колико год би волели. То умногоме зависи од целокупне друштвене ситуације.

Убрајате ли се у оне писце који пишу у таласу инспирације или ипак размишљате и прекрајате сваку мисао? Како изгледа ваш креативни процес?

- Кад крене инспирација, по мом искуству треба је искористити, као што сурфер искористи талас. После ће бити прилике за „прекрајање“. Тако је и мој креативни процес комбинација труда и чуда, што би рекла Марина Цветајева.

На чему сада радите и шта публика може очекивати у будућности?

- Пишем једну новелицу, за коју очекујем да бих је могао завршити до Нове године. Део радње је смештен у Банату, дакле, не предалеко од Новог Сада.

Шта тренутно читате и које књиге бисте нам препоручили?

- Читам посве чудесну књигу „Манијак“ Bеnyamina Лабатута. Читам је на енглеском, али како је новосадска „Академска књига„ објавила његову prеthodnu књигу у српском преводу, рачунам да ће ускоро и ову. Читам и поезију Пола Малдуна, као и историјске есеје Ота Инглиша. То је оно што ми је тренутно на радном столу.

Улаз на програме Калеидоскопа културе је бесплатан, али је неопходна пријава на официјалном сајту Калеидоскопа културе.

Партнер Калеидоскопа културе је Ерсте банка.

И. Јапунџа