REČI HVALE ZA PROGRAME I IZLOŽBE Kaleidoskop kulture platforma za umrežavanje umetnika
Ovogodišnji Kaleidoskop kulture trenutno je u svojoj četvrtoj nedelji koja je posvećena arhitekturi. O uspešnoj prošloj nedelji koja je bila posvećena vizuelnoj umetnosti govori i neverovatna posećenost građana na otvaranju tri nesvakidašnje umetničke postavke u Distriktu.
Pored građana, za Kaleidoskop kulture i njegove programe i umetnici imaju samo reči hvale.
U nedelji vizuelne umetnosti otvorena je prva toplotna interaktivna skulptura na svetu, koja je ujedno i najveća interaktivna skulptura u Srbiji, pod nazivom „Srce“ dr Milijane Komad. Milijana ovu skulpturu opisuje kao jedno yinovsko srce koje je tu da deli ljubav, kroz interakciju ljudi sa njim. Što više ljudi dira srce ono jače kuca, a što je manje ljudi oko njega ono je usamljeno i tužno.
- Ova manifestacija je izuzetno bitna zbog prilike koja je pružena mladim umetnicima. Sviđa mi se spoj starih i novih tehnologija koji Kaleidoskop kulture pruža i mislim da sam koncept ovako velike i lepe manifestacije spaja velik broj različitih generacija i različitih ljudi i smatram da treba da postoji više ovakvih manifestacija kao što je Kaleidoskop kulture - kaže Milijana Komad.
Nedelju vizuelne umetnosti ove godine otvorila je izložba fotografija mladog fotografa Vladimira Veličkovića koja predstavlja retrospektivuproteklih šest godina svih programa koji su se desili pod organizacijom Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”. Vladimir je za ovu izložbu izdvojio 300 njemu dragih i zanimljivih fotografija na kojima je prikazano šta se to sve dešavalo u našem gradu u proteklih šest godina.
- Mislim da je veoma bitno da se Kaleidoskop kulture održava svake godine, kao i do sada, zato što tokom Kaleidoskopa kulture imamo platformu na kojoj mogu umetnici da se umrežavaju, da sarađuju, da upoznaju jedni druge, kao i to da upoznaju rad svojih kolega i da na taj način se inspirišu povezivanjem različitim vrstama umetnosti - ističe Veličković.
Istog dana u Kulturnoj stanici Bukovac otvorena je i izložba dela Aleksandra Bajunovića. Publika Kulturne stanice Bukovac doživela je jedan sasvim drugačiji koncept posmatranja izložbe. Posetioci su tokom sedam dana imali priliku da se susretnu sa sedam monumentalnih dela ovog umetnika, koje su se svakog dana smenjivale. Na ovaj način publika je uspela detaljno da se upozna sa po jednim veličanstvenim umetničkim delom svakog dana, koje je pratila zanimljiva zvučna instalacija dočaravajući atmosferu izložene slike.
- Kaleidoskop kulture je stvarno značajna manifestacija za ovaj grad, jer uključuje ne samo lokalne umetnike, i ne samo umetnike iz regiona, nego i svetske umetnike iz svih pet umetnosti koje Kaleidoskop kulture promoviše. Veoma je bitno da Novi Sad, ali i Srbija uvidi šta svet sve ima da pruži, ali i oni da vide šta to sve Novi Sad pruža kao Evropska prestonica kulture - rekao je Bajunović.
Distrikt je fantastična prilika za umetnike
Distrikt je ove godine glavna lokacija na kojoj se održavaju programi Kaleidoskopa kulture. U nedelji vizuelne umetnosti ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture otvorena je velika izložba koja je zamišljena kao pregled najznačajnijih zbivanja u srpskoj modernoj umetnosti tokom proteklih sto godina. U pitanju je izložba „Na putevima srpske umetnosti 1923 – 2023: Od Konjovića do Marine Abramović“ galerije Bel Art. Vesna Latinović ispred galerije Bel Art smatra da je vrlo zanimljivo to što je jedna ovakva izložba izašla iz okvira muzeja i sada je postavljena na mesto kao što je novosadski Distrikt.
- Distrikt je fantastična prilika za umetnike i stvaraoce različitih umetničkih disciplina u Novom Sadu. Prostor za njihova iskazivanja nije dovoljan, bez obzira na svu tradiciju i kapacitete koje Novi Sad tradicionalno ima, ali je važno da se prate tokovi u svetu. Transformacija gradskih četvrti u kulturne prostore je nešto što je uobičajeno i stvarno je Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” iznela to nešto što se u Srbiji ne viđa često - naglašava Vesna Latinović.
Distrikt je jedan od najvažnijih prostornih legata projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, shodno tome izložba fotografija Vladimira Veličkovića bila je postavljena baš u Menzi, jednom od obnovljenih objekata Distrikta.
- Mislim da je transformacija kompletnog Distrikta fantastična i stvarno je divno i vrlo inspirativno videti stare objekte koji su sada preuređeni u nekom novom i modernom izgledu ali ipak sa zadržanim tim nekim starim ruhom - rekao je Vladimir Veličković.
Dizajn ne treba da bude rezervisan samo za urbane sredine
Još jedno od glavnih mesta održavanja programa ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture su kulturne stanice. Zahvaljujući mreži kulturnih stanica decentralizovana je kultura, pa sada velike kulturne događaje možemo videti širom Novog Sada ali i u mestima kao što su Rumenka i Bukovac.
- Ja konkretno predavanje držim u Kulturnoj stanici Rumenka, i malo smo dalje od centra Novog Sada. Ono što mi se čini da je jako dobro to je da se prosto neke vrste umetnosti izvuku iz tih urbanih sredina i da umetnost, a samim tim i dizajn, ne bude rezervisan samo za urbane sredine. Sve ovo što mi radimo pripada mnogo široj populaciju i treba da interesuje mnogo širu publiku - rekao je Goran Edi Tadić koji je održao predavanje u okviru nedelje primenjene umetnosti na ovogodišnjem Kaleidoskopu kulture.
Slavimir Stojanović Futro takođe je bio deo nedelje primenjene umetnosti Kaleidoskopa kulture i tom prilikom izjavio je da je on ceo svoj život posvetio demistifikaciji. On smatra da kada je nešto centralizovano, ogromna je mogućnost mistifikacije. Da li mistifikacije talenta, položaja, znanja ili neznanja, lov u mutnom i magla su ako je centralizovano.
- Zato mislim da je suštinska potreba svakog društva da se ona razvija po manjim sredinama jer vrlo često dijamanti i biseri se tamo nalaze, u tim nekim neproverenim lokacijama od strane opet ovih velikih bagera, mora da se kopa noktićima da bi prave stvari se pronašle- zaključio je Slavimir Stojanović Futro.
Ulaz na programe Kaleidoskopa kulture je besplatan.
Partner Kaleidoskopa kulture je Erste banka.
B. Pavković