Sijaju u mraku, ali niko ne zna zašto: Šokantno istraživanje pokazalo da je većina sisara fluorescentna

Fluorescencija je opisana poslednjih godina kod različitih australijskih torbara poput vombata, tasmanijskog đavola ili kljunastih ježeva. Ali naučnici veruju da je raširenija među sisarima jer je ispitivanje 125 vrsta pokazalo da sve one imaju neku vrstu fluorescentnosti. Istraživači su otkrili da čak 107 od 125 vrsta, što je 86 odsto, ima krzno koje sija pod ultraljubičastim svetlom. Ovih 125 vrsta predstavlja svih 27 redova sisara koji i danas žive i skoro polovinu svih porodica sisara.

Fluorescentnost je najčešća i najjača kod noćnih vrsta, otkrili su istraživači sa Zapadnog australijskog muzeja, koje je predvodio dr Keni Travujon. Ipak, postoji i kod dnevnih životinja, koje su aktivnije tokom dana, uključujući tu i planinsku zebru i polarnog medveda.

- Nismo znali da toliko sisara ima kožu ili krzno koji sijaju – rekao je dr Travujon.

Fluorescentne životinje sijaju pod ultraljubičastim sredstvom jer proteini u njihovom krznu ili u koži upijaju radijaciju i emituju je kao vidljivo svetlo.

- Ultraljubičasto svetlo pogađa dlaku ili kožu i proteine… a onda menja svetlost u vidljivu. Zato deluju plavo ili zeleno ili čak crveno – rekao je dr Travujon.

Svi sisari, uključujući i ljude, imaju fluorescentne zube, a mnogi i fluorescentne nokte, dodao je. Istočno pacifički delfin je jedina životinja koju su proučavali i kod koje su fluorescentni samo zubi.

Istraživači smatraju da je intenzitet fluorescentnosti imao bar neku ulogu u očuvanju vrste, ali da je njena uloga i dalje misterija.

(Telegraf Nauka/The Guardian)