DIZAJNERI U FOKUSU NEDELJE PRIMENJENE UMETNOSTI KALEIDOSKOPA KULTURE

Kao legati gradu nakon godine titule Evropske prestonice kulture, kulturne stanice i Distrikt u nedelji primenjene umetnosti postaju moderni dizajn paviljoni koji inspirišu i edukuju dizajnere, ali i vizuelne umetnike, te podstiču razvoj domaće dizajn scene, kroz programe koji prikazuju nove tokove u domenu grafičkog dizajna, dizajna proizvoda, mode, fotografije, animacije i strit arta.

Učiniti brend vidljivim i prepoznatljivim

Popularni grafički dizajner, ilustrator i bubnjar Goran Edi Tadić je nedelju primenjene umetnosti Kaleidoskopa kulture otvorio radionicom „Make the logo bigger – kreiranje vidljivog brenda” u Kulturnoj stanici “Rumenka”. Prema Tadićevim rečima, sa zahtevom da se poveća logo na nekom rešenju susreo se verovatno svaki grafički dizajner tokom svoje karijere, pa je tema predavanja i bila kako suštinski, kroz proces dizajna identiteta i oglasnih rešenja, „povećati logo“, odnosno učiniti brend vidljivim i prepoznatljivim. Kroz razne primere iz prakse bilo je reči o kreiranju zaštitnog znaka i drugih važnih elemenata vizuelnog identiteta, kao i slogana i oglasnih vizuala. .

- Razmišljanje naručioca dizajnerskog posla je da povećanje logoa povećava ustvari i vidljivost vizuelnog identiteta i samog brenda, zato sam tako nazvao ovo predavanje – objasnio je Goran Edi Tadić. – Ideja je da zapravo na neki drugi način pokažemo kako taj logo stvarno može da bude veći, ne samo fizički. Kad je reč o uspostavljanju emocionalne veze sa korisnicima, grafički dizajner na neki način mora biti i poslovan čovek i psiholog, razne veštine su tu u pitanju. Uvek je prisutno ono pitanje da li je grafički dizajner u isto vreme I umetnik i u kojoj meri. Umetnička crta je, naravno, poželjna u našem poslu, poželjan je osećaj za lepo, za estetiku, i taj talenat je jako bitan. Ali ne završava se sve na tom umetničkom u dizajnerskoj ličnosti, već je to mnogo šire. Jedan dizajner mora da poseduje mogućnost da oseti šta treba da kaže i na koji način tu poruku da prenese. To je ustvari i jedan od osnovnih atributa koje uspešan dizajner mora da poseduje.

Sam koncept Kaleidoskopa kulture i promocija pet vrsta umetnosti tokom pet tematskih nedelja je Goranu Tadiću, kao nekome ko nije iz Novog Sada, zvučao, kako kaže, veoma interesantno.

- Ta ideja da se objedine razne vrste umetnosti je odlična, jer veća je mogućnost da se vidi svaka od njih – smatra on. – Povezanost povećava vidljivost, a samim tim i popularnost cele manifestacije. A to što se programi ne održavaju samo u gradu, već je zahvaljujući Mreži kulturnih stanica kultura decentralizovana i nije ograničena samo na velike gradove pa je, recimo, i ova radionica održana u Rumenci, smatram da je izuzetno dobro. Značajno je da se neke vrste umetnosti, pa i dizajn, izvuku iz urbanih sredina, jer ovo što radimo pripada široj populaciji i trebalo bi da interesuje mnogo širu publiku. Mladim dizajnerima poručujem: budite svoji i trudite se da što bolje prenesete komunikacionu poruku.

Poruka je da se nikad ne odustaje

Motivacija, nadahnuće i inspiracija vrlo atipičnim životnim putem, u kojem je bilo velikih uspona i još većih padova, pa ponovo uspona, pokušaj da se identifikuju i možda kod sebe prepoznaju neki od tih fenomena borbe sa samim sobom, pa i sa sudbinom na neki način - sve je stalo u motivaciono stand-up predavanje "Šta sve čovek treba da uradi da bi uopšte", grafičkog dizajnera, vizuelnog umetnika, ilustratora, pisca i profesora Slavimira Stojanovića Futra u Kulturnoj stanici "Eđšeg".

- Suštinsko je pitanje šta sve čovek treba da uradi da bi uopšte - namerno ostavljeno tako prazno, završetak ne postoji, zato što bi svako trebalo sam da "učita" da bi bio uspešan, voljen, zadovoljan... Meni je ta reč "zadovoljstvo" sobom i životom od presudnog značaja - ističe Slavimir Stojanović Futro. - Sve sam napravio iz malo humorističkog ugla, kao neki primeri iz Instituta za obradu slučajeva pri Ministarstvu večnog zadovoljstva. Trebalo bi nešto sistemski urediti, ali svi znamo da svako sa sobom mora da sredi ogledalo, a samim tim i svoju sudbinu. Poruka je da se nikad ne odustaje, da se na tom putu sopstveni život komplikuje što jednostavnije, da imaš kontrolu nad svim što radiš i nad sobom, to je danas najteže.

Kad je reč o manifestacijama poput Kaleidoskopa kulture, Slavimir Stojanović Futro smatra da su one nasušna potreba kompletnog društva.

- Stiče se utisak da se kultura decenijama drži u drugom planu u odnosu na neke druge kvalitete za savremeno preživljavanje – otkriva on. - Uzalud je ako fizički preživimo, a duh nam zamre, tako da je ovo značajnije nego što je veliki broj ljudi kod nas svestan. Redovno posećujem Kaleidoskop kulture i za mene je to jedna od najbolje osmišljenih manifestacija. Super je i ime "Kaleidoskop", imaš osećaj da neprestano sledi neki drugi raspored tih šarenih kockica koje se sklapaju.

I za decentralizaciju kulture Futro smatra da je suštinska potreba svakog društva.

- Ja sam ceo svoj život posvetio demistifikaciji, jer kad je nešto centralizovano, ogromna je mogućnost mistifikacije, bilo da je reč o mistifikaciji talenta, položaja, znanja ili neznanja. Ako je centralizovano, to je magla ili lov u mutnom. I za to mislim da je suštinska potreba svakog društva - da se razvija po manjim sredinama, jer vrlo često se dijamanti i biseri nalaze u tim nekim neproverenim lokacijama za velike bagere. Mora noktima da se kopa da bi se prave stvari pronašle – poručuje Slavimir Stojanović Futro.

Tri velike izložbe u Distriktu

Predstavljanje instalacije „Srce” i otvaranje izložbe „Duh mesta – prvi vek Distrikta”, najavljene za 23. septembar, odložene su zbog kiše i lošeg vremena, a Novosađani će moći da ih pogledaju od subote, 30. septembra. Te večeri u Distriktu će biti otvorene čak tri velike izložbe - prva izložba o jednom industrijskom nasleđu, toplotna interaktivna skulptura i izložba „Od Konjovića do Marine Abramović”.

Publika će u subotu 30. septembra od 19.30 časova moći da vidi prvu toplotnu interaktivnu skulpturu na svetu – „Srce”, autorke dr Milijane Komad i pionirke na polju digitalnih tehnologija i umetnosti. Ova skulptura izrađena je od visokokvalitetnog nerđajućeg čelika, sa silikonskom površinom koja simulira kožu ljudskog srca, a posetioci će moći da je pogledaju do 10. oktobra.

Nekadašnji industrijski kompleks, današnji centar savremene umetnosti, Distrikt je tokom poslednjih stotinu godina prešao nesvakidašnji put, koji je ovaj prostor u mnogočemu odredio. Taj put je ujedno inspiracija, ali i okosnica izložbe koja umetničkim i scenskim sredstvima, a koristeći se metodama scenskog dizajna, publici nastoji ispričati malo poznatu priču. Podeljena u šest faza, od osnivanja fabrike, preko drugog svetskog rata i NATO bombardovanja, do Evropske prestonice kulture, izložba, organizacijom, ali i građenjem prostora nastoji, na trenutke vrlo doslovno, preslikati turbulentnost, progres, promene, tragične sudbine, haos, nadu i kakofoniju jednog vremena. Multimedijalna izložba i stalna postavka koja dramatizuje i tematizuje prostor Distrikta kroz vreme pod nazivom „Duh mesta – prvi vek Distrikta”, biće otvorena 30. septembra u 19.30 časova.

Izložba „Od Konjovića do Marine Abramović”, Bel Art galerije, biće takođe otvorena 30. septembra u objektu Radionica u Distriktu, a postavka izložbe je zamišljena kao pregled najznačajnijih zbivanja u srpskoj modernoj umetnosti tokom proteklih sto godina. U tom rasponu su, delujući u okviru jugoslovenskog kulturnog prostora sve do 2006, brojni istaknuti umetnici od Save Šumanovića do Marine Abramović ostvarili dinamičan razvoj brojnih ideja i ostvarenja koja već danas predstavljaju bogatu i vrednu kulturno-istorijsku baštinu Srbije.

Posetioci će imati priliku da ovu jedinstvenu postavku pogledaju do 30. oktobra i upoznaju se sa najvećim imenima srpske umetnosti u poslednjih 100 godina, među kojima su Sava Šumanović, Milan Konjović, Milenko Šerban, Zora Petrović, Milena Pavlović Barili, Olja Ivanjicki, Mića Popović, Vladimir Veličković, Marina Abramović, Katalin Ladik, Raša Todosijević i drugi.

Ulaz na programe Kaleidoskopa kulture je besplatan.

Partner Kaleidoskopa kulture je Erste banka.

B. Pavković, A. Brzak