ДИЗАЈНЕРИ У ФОКУСУ НЕДЕЉЕ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ КАЛЕИДОСКОПА КУЛТУРЕ

Као легати граду након године титуле Европске престонице културе, културне станице и Дистрикт у недељи примењене уметности постају модерни дизајн павиљони који инспиришу и едукују дизајнере, али и визуелне уметнике, те подстичу развој домаће дизајн сцене, кроз програме који приказују нове токове у домену графичког дизајна, дизајна производа, моде, фотографије, анимације и стрит арта.

Учинити бренд видљивим и препознатљивим

Популарни графички дизајнер, илустратор и бубњар Горан Еди Тадић је недељу примењене уметности Калеидоскопа културе отворио радионицом „Маке the лого bigger – креирање видљивог бренда” у Културној станици “Руменка”. Према Тадићевим речима, са захтевом да се повећа лого на неком решењу сусрео се вероватно сваки графички дизајнер током своје каријере, па је тема предавања и била како суштински, кроз процес дизајна идентитета и огласних решења, „повећати лого“, односно учинити бренд видљивим и препознатљивим. Кроз разне примере из праксе било је речи о креирању заштитног знака и других важних елемената визуелног идентитета, као и слогана и огласних визуала. .

- Размишљање наручиоца дизајнерског посла је да повећање логоа повећава уствари и видљивост визуелног идентитета и самог бренда, зато сам тако назвао ово предавање – објаснио је Горан Еди Тадић. – Идеја је да заправо на неки други начин покажемо како тај лого стварно може да буде већи, не само физички. Кад је реч о успостављању емоционалне везе са корисницима, графички дизајнер на неки начин мора бити и послован човек и психолог, разне вештине су ту у питању. Увек је присутно оно питање да ли је графички дизајнер у исто време И уметник и у којој мери. Уметничка црта је, наравно, пожељна у нашем послу, пожељан је осећај за лепо, за естетику, и тај таленат је јако битан. Али не завршава се све на том уметничком у дизајнерској личности, већ је то много шире. Један дизајнер мора да поседује могућност да осети шта треба да каже и на који начин ту поруку да пренесе. То је уствари и један од основних атрибута које успешан дизајнер мора да поседује.

Сам концепт Калеидоскопа културе и промоција пет врста уметности током пет тематских недеља је Горану Тадићу, као некоме ко није из Новог Сада, звучао, како каже, веома интересантно.

- Та идеја да се обједине разне врсте уметности је одлична, јер већа је могућност да се види свака од њих – сматра он. – Повезаност повећава видљивост, а самим тим и популарност целе манифестације. А то што се програми не одржавају само у граду, већ је захваљујући Мрежи културних станица култура децентрализована и није ограничена само на велике градове па је, рецимо, и ова радионица одржана у Руменци, сматрам да је изузетно добро. Значајно је да се неке врсте уметности, па и дизајн, извуку из урбаних средина, јер ово што радимо припада широј популацији и требало би да интересује много ширу публику. Младим дизајнерима поручујем: будите своји и трудите се да што боље пренесете комуникациону поруку.

Порука је да се никад не одустаје

Мотивација, надахнуће и инспирација врло атипичним животним путем, у којем је било великих успона и још већих падова, па поново успона, покушај да се идентификују и можда код себе препознају неки од тих феномена борбе са самим собом, па и са судбином на неки начин - све је стало у мотивационо станд-уп предавање "Шта све човек треба да уради да би уопште", графичког дизајнера, визуелног уметника, илустратора, писца и професора Славимира Стојановића Футра у Културној станици "Еђшег".

- Суштинско је питање шта све човек треба да уради да би уопште - намерно остављено тако празно, завршетак не постоји, зато што би свако требало сам да "учита" да би био успешан, вољен, задовољан... Мени је та реч "задовољство" собом и животом од пресудног значаја - истиче Славимир Стојановић Футро. - Све сам направио из мало хумористичког угла, као неки примери из Института за обраду случајева при Министарству вечног задовољства. Требало би нешто системски уредити, али сви знамо да свако са собом мора да среди огледало, а самим тим и своју судбину. Порука је да се никад не одустаје, да се на том путу сопствени живот компликује што једноставније, да имаш контролу над свим што радиш и над собом, то је данас најтеже.

Кад је реч о манифестацијама попут Калеидоскопа културе, Славимир Стојановић Футро сматра да су оне насушна потреба комплетног друштва.

- Стиче се утисак да се култура деценијама држи у другом плану у односу на неке друге квалитете за савремено преживљавање – открива он. - Узалуд је ако физички преживимо, а дух нам замре, тако да је ово значајније него што је велики број људи код нас свестан. Редовно посећујем Калеидоскоп културе и за мене је то једна од најбоље осмишљених манифестација. Супер је и име "Калеидоскоп", имаш осећај да непрестано следи неки други распоред тих шарених коцкица које се склапају.

И за децентрализацију културе Футро сматра да је суштинска потреба сваког друштва.

- Ја сам цео свој живот посветио демистификацији, јер кад је нешто централизовано, огромна је могућност мистификације, било да је реч о мистификацији талента, положаја, знања или незнања. Ако је централизовано, то је магла или лов у мутном. И за то мислим да је суштинска потреба сваког друштва - да се развија по мањим срединама, јер врло често се дијаманти и бисери налазе у тим неким непровереним локацијама за велике багере. Мора ноктима да се копа да би се праве ствари пронашле – поручује Славимир Стојановић Футро.

Три велике изложбе у Дистрикту

Представљање инсталације „Срце” и отварање изложбе „Дух места – први век Дистрикта”, најављене за 23. септембар, одложене су због кише и лошег времена, а Новосађани ће моћи да их погледају од суботе, 30. септембра. Те вечери у Дистрикту ће бити отворене чак три велике изложбе - прва изложба о једном индустријском наслеђу, топлотна интерактивна скулптура и изложба „Од Коњовића до Марине Абрамовић”.

Публика ће у суботу 30. септембра од 19.30 часова моћи да види прву топлотну интерактивну скулптуру на свету – „Срце”, ауторке др Милијане Комад и пионирке на пољу дигиталних технологија и уметности. Ова скулптура израђена је од висококвалитетног нерђајућег челика, са силиконском површином која симулира кожу људског срца, а посетиоци ће моћи да је погледају до 10. октобра.

Некадашњи индустријски комплекс, данашњи центар савремене уметности, Дистрикт је током последњих стотину година прешао несвакидашњи пут, који је овај простор у многочему одредио. Тај пут је уједно инспирација, али и окосница изложбе која уметничким и сценским средствима, а користећи се методама сценског дизајна, публици настоји испричати мало познату причу. Подељена у шест фаза, од оснивања фабрике, преко другог светског рата и НАТО бомбардовања, до Европске престонице културе, изложба, организацијом, али и грађењем простора настоји, на тренутке врло дословно, пресликати турбулентност, прогрес, промене, трагичне судбине, хаос, наду и какофонију једног времена. Мултимедијална изложба и стална поставка која драматизује и тематизује простор Дистрикта кроз време под називом „Дух места – први век Дистрикта”, биће отворена 30. септембра у 19.30 часова.

Изложба „Од Коњовића до Марине Абрамовић”, Бел Арт галерије, биће такође отворена 30. септембра у објекту Радионица у Дистрикту, а поставка изложбе је замишљена као преглед најзначајнијих збивања у српској модерној уметности током протеклих сто година. У том распону су, делујући у оквиру југословенског културног простора све до 2006, бројни истакнути уметници од Саве Шумановића до Марине Абрамовић остварили динамичан развој бројних идеја и остварења која већ данас представљају богату и вредну културно-историјску баштину Србије.

Посетиоци ће имати прилику да ову јединствену поставку погледају до 30. октобра и упознају се са највећим именима српске уметности у последњих 100 година, међу којима су Сава Шумановић, Милан Коњовић, Миленко Шербан, Зора Петровић, Милена Павловић Барили, Оља Ивањицки, Мића Поповић, Владимир Величковић, Марина Абрамовић, Каталин Ладик, Раша Тодосијевић и други.

Улаз на програме Калеидоскопа културе је бесплатан.

Партнер Калеидоскопа културе је Ерсте банка.

Б. Павковић, А. Брзак