KIŠNE BAŠTE U PARKOVIMA DESET GRADOVA Zelenilom protiv klimatske krize
SOMBOR: Zahvaljujući osećaju društvene odgovornosti telekomunikacione kompanije A1, Sombor i Novi Sad našli su se među deset gradova u Srbiji koji su dobili svoju kišnu baštu, odnosno urbanu zelenu površinu koja će doprineti smanjenju posledica obilnih kiša, poplava i pojava klizišta u urbanim sredinama.
Ova bašta je deo projekta „Niklo kao ja“, čiji je cilj da ponudi direktan odgovor na već nastale negativne posledice klimatskih promena, a koji ova kompanija provodi uz podršku evropske organizacije „Propulsion“ i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kišna bašta u Somboru posađena je u parku kraj južne obilaznice rukama članova tima profesionalnih baštovana i uz podršku samih građana, a u proteklom periodu Somborci su imali priliku da učestvuju na specijalnoj, otvorenoj radionici, na kojoj su mogli detaljnije da se upoznaju sa konceptom kišnih bašti.
- U saradnji sa lokalnom samoupravom izabrali smo upravo ovu lokaciju, jer je u blizini škola, a sam park posećuju Somborci i Somborke svih uzrasta. Za formiranje kišne bašte koristili smo autentične sadnice i materijale karakteristične za ovo područje - istakla je Amela Greksa, pejzažna arhitektica projekta, koja je pojasnila da je glavna funkcija kišne bašte ublažavanje efekta klimatske krize na gradske sredine.
Kišna bašta je jednostavan sistem koji se zasniva na sadnji u konusnim lejama u zemlji, odnosno udubljenjima u zemlji čija je funkcija da prime određenu količinu vode tokom jačih padavina, a da zadrže vlagu što duže tokom sušnih perioda. Ove sadne jame su opremljene otpornim biljkama i malčem. Kišne bašte, iako prvenstveno povezane sa očuvanjem životne sredine, takođe imaju značajan uticaj na mentalno zdravlje i doprinose kvalitetu života, pošto ujedno predstavljaju prirodna okruženja koja pružaju prostor za relaksaciju, odmor i opuštanje u situaciji kada fizički kontakt s prirodom, dok se održava bašta ili se jednostavno boravi u njoj, može da smanji stres, poboljša raspoloženje i smanji simptome anksioznosti.
U proteklom periodu Novosađani su imali priliku da učestvuju na specijalnoj, otvorenoj radionici, na kojoj su mogli detaljnije da se upoznaju sa konceptom kišnih bašti. Ovu kišnu baštu u Novom Sadu posadio je tim profesionalnih baštovana uz podršku građana, kod instalacije „One Day…“ na Petrovaradinskoj tvrđavi. Instalacija je delo multimedijalne umetnice i aktivistkinje Yoko Ono, koje je nastalo u okviru projekta EXIT fondacije Prvi svetski mir, i to na stotu godišnjicu od završetka Prvog svetskog rata.
„U saradnji sa EXIT fondacijom izabrali smo upravo ovu lokaciju jer je važna kulturno-turistička atrakcija koja nas svakodnevno podseća na to da je mir nezamenljiv, a kišne bašte će građanima dati još jedan razlog da je posete. Za formiranje kišne bašte koristili smo autentične sadnice i materijale karakteristične za ovo područje“ – istakla je Amela Greksa, pejzažna arhitektica projekta.
Svih deset kišnih bašta iz Srbije biće prikazane na sajtu www.svetkakavzelis.rs, na kom će odvijati i glasanje za najlepšu. U kreiranju i zasnivanju bašta svoju podršku pružiće i zaštitna lica projekta, glumica Miona Marković i putopisac i TV autor Andrej Maričić.
- Negativne posledice klimatskih promena osećamo svakodnevno, od obilnih kišnih padavina i oluja preko tropskih noći do zagađenja vazduha. Zato verujem da kišne bašte dolaze u pravo vreme i da će pomoći u očuvanju životne sredine i saniranju posledica klimatskih promena. Ujedno, želimo da kišne bašte budu poziv svim građanima i kompanijama da se pridruže u ovoj važnoj borbi. Jer jedino zajedno možemo da stvaramo pozitivne promene - naglasio je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija i A1 Slovenija, prve kompanije u našoj zemlji koja je uvela međunarodnu metodologiju (Eco Rating), koja procenjuje uticaj telefona na životnu sredinu, sa ciljem da motiviše i inspiriše korisnike da donose ekološke izbore, ali i celu industriju mobilnih telefona da ubrza tranziciju ka modelu cirkularne ekonomije za mobilne telefone.
M. Miljenović
