VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Vinska hijerarhija
Evropska unija kao najveći proizvođač i izvoznik vina na svetu, umesto velikih različitosti vinskog zakonodavstva u zemljama članicama, najnovijom regulativom uspostavila je takozvani „PDO/PGI sistem” geografskog porekla vina. On je obavezujući za sve EU zemlje proizvođače vina. Srbija kao zemlja sa dugom vinskom tradicijom i velikim brojem oznaka porekla vina po starom sistemu, kao i zbog težnje ulaska u Evropsku uniju, usaglasila je svoj najnoviji Zakon o vinu sa evropskim zahtevima.
U nas su tako utvrđene sledeće kategorije vina: mirno, likersko, penušavo, kvalitetno penušavo, kvalitetno aromatično penušavo, gazirano, polupenušavo, slabo gazirano, vino od prezrelog grožđa, vino od prosušenog grožđa, vino za destilaciju i aromatizovano vino. U nedostatku prostora da se svaka nabrojana vrsta (kategorija) posebno definiše, opredelio sam se za kvalitetne kategorije vina kako su one klasifikovane našim zakonom donetim 2009. godine.
Sva naša vina u običnom smislu reči (stricto sensu) rangirana su u četiri kvalitetne kategorije. Najniža je „stono” vino bez geografskog porekla (wine without geographical indications) - proizvedeno od grožđa jedne ili više dozvoljenih sorti vinove loze vrste vitis vinifera L, i drugih vrsta iz roda vitis, koje ispunjavaju propisan kvalitet i način proizvodnje za ovu kategoriju vina.
Slede tri preostale kvalitetne kategorije višeg ranga, čije je geografsko poreklo poznato. Na njihov kvalitet i karakteristike utiču klimatski, zemljišni i ljudski faktori (wine with geographical indications). Klasifikacija počinje sa regionalnim vinom, koje nosi oznaku „GI” („PGI” u Evropskoj uniji), što je garancija da je vino proizvedeno od grožđa jedne ili više preporučenih sorti vinove loze vitis vinifera L. i drugih vrsta iz roda vitis.
Najmanje 85 posto grožđa mora biti iz istog vinogradarskog regiona. I da se proizvodnja i prerada grožđa i proizvodnja vina obavlja u okviru datog vinogradarskog regiona, u skladu sa propisanim i dozvoljenim prinosom grožđa, kvalitetom i načinom proizvodnje vina za ovu kategoriju. Vino koje po novom obeležavanju nosi oznaku regionalno, prethodnim zakonom zvalo se „stono vino sa geografskim poreklom".
Razlika između kvalitetnog i vrhunskog, pak, je samo u tome što prvo ima „izražene” a vrhunsko „naročito izražene” karakteristike sorte ili sorti od kojih su dobijeni. Sorte moraju biti poreklom iz istog vinogradarskog rejona u kome se obavlja i njegova prerada, u skladu sa propisanim dozvoljenim prinosima grožđa, kvalitetom i načinom proizvodnje vina za svaku kategoriju.
Najviše nesporazuma oko usklađivanja naših propisa sa zahtevima Evropske unije bilo je oko korišćenja sorti nastalih ukrštanjem vitis vinifere i drugih vrsta iz roda vitis. To su sorte nastale na bazi interspecijes (međuvrsne) hibridizacije. Neke su dobijene ukrštanjem sorti vinifera sa severnoameričkim vrstama a druge sa istočnoazijskom vrstom a.amurensis. Dobijeni hibridi ispoljavaju vrlo različitu otpornost, pre svega na niske temperature i gljivične bolesti, kao i na ubrzano sazrevanje. A pri tom daju i kvalitetna vina.
Evropska unija, međutim, i dalje ima rigorozan stav prema ovim hibridima. Polazeći od toga da je naša nauka kreirala više ovakvih hibrida veoma pogodnih za integralnu i organsku proizvonju našim prednacrtom Zakona o vinu želelo se ove novostvorene sorte uvesti u široku proizvodnju. U Briselu je to glatko odbijeno.
Sorte koje su stvorili oplemenjivači i selekcionari Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu sa velikom otpornošću na gljivične bolesti i niske temperature, poput panonije, morave, petre, bačke i drugih onemogućene su da stiču više činove u vinskoj hijerarhiji. Najveći domet im je regionalno vino.
Pre desetak godina u Briselu je obećano da će taj veto „koliko sutra” biti ukinut.
