KAKO GENERACIJE RASPOLAŽU PARAMA Mladi za crne dane uštede više od starijih

Uprkos rasprostranjenom mišljenju da mladi, uglavnom, žive od danas do sutra, ne brinući mnogo za budućnost, istraživanje,  koje je prošle godine za Erste Banku sprovela Agencija IMAS Internacional, u kojem je učestvovalo više od 500 građana, pokazalo je da su mladi štedljiviji od starijih generacija. Naime, podaci iz ovog istraživanja pokazuju da mladi od 15 do 34 godine, u proseku mesečno uštede 6.583 dinara, što je više od proseka za ukupnu populaciju jer on iznosi 5.516 dinara. Takođe, istraživanje je pokazalo da blizu 60 odsto učesnika ocenjuje da je za njih štednja veoma ili prilično važna.

Štednja je jedan od osnovnih recepata za dobro finansijsko zdravlje mladih bilo da oni novac zarađuju radeći povremeno ili su redovno zaposleni,. Odvajanje dela novca zarad ostvarenja budućih ciljeva sjajna je navika koja će im koristiti čitavog života. Oni koji se odluče za štednju ukazuju da uglavnom novac odvajaju za crne dane, vanredne situacije, ali i finansijsku podršku porodici. Kada je reč o kupovini, najviše se štedi za putovanja i uređaje poput telefona, ali i veće kupovine poput automobila i stana.

Mladi od 15 do 34 godine koji se odluče za štednju najčešće biraju ulaganje u životno osiguranje, te štednju po viđenju i oročenu štednju. U manjem procentu odlučuju se da ulagažu u nekretnine, investicione fondove i druge investicione proizvode. U poređenju sa starijim generacijama, mladi su otvoreniji za ulaganje u hartije od vrednosti i fondove, ali ipak nisu  spremni da mnogo rizikuju jer oko 70 odsto radije bira sigurnije investicije.

Škola novca za osnovca

U mnogim zemljama finansijska pismenost u školama se uči kao poseban predmet, a u Srbiji se znanja iz ove oblasti stiču paralelno kroz nekoliko predmeta. Pre dve godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je zajedno s Erste Bankom pokrenulo projekat „Škola novca za osnovca“, kako bi učenici imali mogućnost da tokom formalnog obrazovanja razvijaju ovu, po proceni UNICEF-a, ključnu životnu veštinu za 21. vek.

Kako bi se odvojio novac koji će se uštedeti ili uložiti važno je uspostaviti ravnotežu između zarađenog i potrošenog novca. Zato je vođenje ličnog buyeta još veoma koristan savet koji će pomoći mladima da tu ravnotežu i uspostave. Naime, kada se na papir stave svi prihodi i rashodi i nauči da se odvoje želje od potreba, lakše će se uočiti nepotrebni troškovi, a potom se taj novac preusmeriti na ostvarenje konkretnih ciljeva - od putovanja i kupovine do štednje.

Buyetiranje zahteva veliku disciplinu i odricanje od trenutnih zadovoljstava, što mladima ne pada lako, ali je preduslov dobrog finansijskog zdravlja. Čak 84 odsto učesnika istraživanja starosti od 15 do 34 godine navelo je da prati mesečne prihode i rashode, ali svega 29 odsto ima detaljan spisak svih troškova. Ličnim znanjem o svetu novca i investicija potpuno je zadovoljno samo 20 odsto mladih, dok čak 34 odsto njih smatra da nema dovoljno znanja iz ove oblasti. Za finansijske savete se najviše oslanjaju na članove porodice i prijatelje, a u nešto manjoj meri na medije, banke, vladine institucije i obrazovni sistem.

Finansijsko zdravlje mladih, ukazuju iz Erste banke, osnov je napretka i stabilne budućnosti, dok je mladost vreme velikih snova i ambicija, ali i životni period kada se od mladih očekuje da razviju veštine i sposobnosti koje će im omogućiti da napreduju na raznim poljima. Zato je izuzetno važna finansijska pismenost jer bez toga nema finansijskog zdravlja, koje je temelj stabilne budućnosti i igra važnu ulogu u pretvaranju mladalačkih snova u stvarnost. 

D. Mlađenović