TVOJA REČ Nemanja Majski (18): Testovi su za mene kao zagonetke

Među njima su Ilija Kondakov (Internacionalna škola „Prima“, Beograd), Miloš Milutinović (Računarska gimnazija, Beograd), Filip Bojković (Matematička gimnazija, Beograd) i naš ovonedeljni sagovornik Nemanja Majski (Gimnazija „Veljko Petrović“, Sombor). U konkurenciji od 355 takmičara iz 89 zemalja, naši predstavnici su još jednom dokazali da Srbija ima mladu inteligenciju za ponos. Vođa ekipe bio je vanredni profesor Univerziteta u Kragujevcu Vladimir Milovanović, dok je zamenik bio softverski inženjer u „Microsoft development center Serbia“ Vladimir Milenković.

Nemanja Majski ima 18 godina i učenik je četvrtog razreda somborske Gimnazije „Veljko Petrović“, na smeru za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku. Iako ga je odmalena najpre zanimala matematika, na mamin predlog se fokusirao na programiranje i – nije pogrešio.

– Od šestog razreda idem na sekciju kod profesora Duška Obradovića i od tada sam se poboljšavao s godinama – kaže Nemanja.

Šta te je privuklo baš programiranju? Zbog čega ti je toliko interesantno?

– Najinteresantniji deo mi je rešavanje samog zadatka. Treba da se isprogramira nešto što će da se izračunava, odnosno, dobijam određene podatke od kojih treba nešto da izračunam. Moj zadatak je da smislim kako da to nešto izračunam. Privlači me razmišljanje kako to smisliti, pošto neki zadaci umeju da budu dosta teški. To je kao neka zagonetka za mene.

Možeš li da nam daš neki primer, da shvatimo kako to izgleda u praksi? Kakvi su to najjednostavniji zadaci, šta se traži i očekuje od tebe?

– Evo jednog zadatka koji ilustruje šta radimo, relativno je lak. Podaci su nam neki brojevi, poređani jedan pored drugog. Treba da obrišem što je manje moguće brojeva, tako da među onima koji ostanu svaki bude veći od prethodnog. Pitanje je: koliko najmanje brojeva mora da se obriše?

Možda je to tebi najlakše, ali nekima zvuči vrlo izazovno.

– Sve zavisi od toga kakav program napišem i koliko ću bodova dobiti za taj zadatak. Na primer, ako napišem najbrži mogući program, dobiću 100 bodova, ako napišem neki malo sporiji, mogu da dobijem 60 bodova, a ako napišem program koji na sve moguće načine briše brojeve, dobiću maksimum 20 poena.

Dakle, na svako pitanje postoji više odgovora, samo treba znati koji ispunjava najbolje kriterijume.

– Da, treba da napišemo program koji radi što je brže moguće i koristi što manje memorije. Ne postoji jedno fiksno rešenje, nego ima više načina, samo je pitanje da li je dovoljno brz način. Ako nije, dobija se manje bodova.

Kakvo ti je bilo iskustvo na informatičkoj olimpijadi? Da li si prvi put učestvovao?

– Prethodno sam bio na interaktivnim olimpijadama u osnovnoj i srednjoj školi, ali ovo mi je prvi put da sam na internacionalnoj olimpijadi iz informatike. Što se tiče iskustva, bilo je dobro, a što se tiče samog takmičenja, bilo je lepo dok sam rešavao zadatke, a i organizacija takmičenja je bila super, kao i dešavanja mimo takmičenja – pričati sa ostalim takmičarima, igrati društvene igre...

Imao si priliku da upoznaš mnoge vršnjake iz drugih zemalja. Da li si uočio neke razlike između njih i mladih u Srbiji?

– Ne bih rekao da postoje velike razlike između nas. Iako je bilo grupa sa svih strana sveta, ipak je ovo dosta selektivno takmičenje, jer su tamo otišli samo programeri, koji imaju slična inetersovanja. Ali, definitivno se vidi razlika u kulturi, jeziku, načinu na koji se neke reči akcentuju, čak i na engleskom kada pričamo.

Koliko ti s tog aspekta znače takva takmičenja, da se upoznaš sa različitim ljudima sveta, u smislu razvijanja sebe kao osobe, ali i u programiranju?

– Dobro je znati dosta dobrih programera, jer kad mi treba neka pomoć za bilo šta, mogu njih da pitam. A što se tiče mene kao osobe i kulture, video sam vršnjake iz različitih zemalja i kako kod njih šta funkcioniše – škola, takmičenja – pa sam poredio sa Srbijom. To je dobro. Takođe, razmenili smo suvenire s ljudima iz različitih država, pa sad imam suvenire iz celog sveta.

Verujem da ćeš se i nakon srednje škole fokusirati na IT. Kakvi su ti planovi?

– Definitivno ću se posle srednje škole upisati na nešto u vezi sa IT, ali šta tačno, sada ne znam, pošto ima dosta stvari u toj oblasti, ali sigurno na nešto u vezi sa programiranjem, slično takmičarskom programiranju. Razmišljam i o veštačkoj inteligenciji, a naročito tokom fakulteta, ako budem dobio priliku da se upoznam sa što više oblasti, onda ću znati šta ću raditi kad budem stariji.

Planiraš li da ostaneš u Srbiji?

– Mogu da ostanem u Srbiji, ali takođe su mi otvorene i mogućnosti u inostranstvu, ako dobijem priliku za to. Ako ne, uvek imam opcije u Srbiji.

Budući da se baviš programiranjem, kakva nas budućnost čeka? Da li će stvari sve više biti u sferi veštačke inteligencije i IT?

– Nisam puno izučavao tu temu, nisam stručan za to i ne mogu mnogo o tome da kažem. Ali, ovo malo što znam, definitivno će to postati sve veći deo naših života. Recimo, Chat GPT nema ni godinu dana kako je objavljen, a već sam primetio da se uveliko koristi, čak ga i ja uveliko koristim. Dosta može da pomogne s pronalaženjem bagova u kodu ili ako mi treba neka sintaksa koda, mogu njega da pitam.

Uopšte IT u svakodnevnom životu ima mnoge prednosti. Da li uočavaš i neke mane u preteranom korišćenju tehnologija i stvaranja svega i svačega da bi se ljudima tobož olakšalo?

– Definitivno da ih ima. Čuo sam da postoji opasnost da će ljudi postati lenji, pošto će sve raditi mašine. Imali smo ovakve situcije i pre u istoriji, industrijsku revoluciju, ali promene nisu bile ovako brze i rekao bih da će se dosta toga promeniti. Biće i mana i prednosti, o takvim temama se već diskutuje, ali ja o tome nemam mnogo iskustva da bih mogao nešto reći. Ali, jeste da veštačka inteligencija u trenutnom stanju ne može da radi zadatke iz programiranja na nivou interaktivne olimpijade, ali je dovoljno dobra da pomogne u pronalaženju rešenja, odnosno da ako joj dam zadatak i ponudim joj rešenje, moći će da mi pojasni neke delove.

Da li bi hteo još nešto da dodaš?

– Hteo bih da zahvalim svom timu na podršci tokom takmičenja, Dušku koji mi je držao sekcije i pripreme, kao i roditeljima i profesorima koji su me podržavali.

L. Radlovački