Nove knjige: „Osmeh i ostala čuda”
Iako nikada neće biti nađen odgovor na pitanje da li reči samo odražavaju senke stvari ili pripovedanje zapravo stvara i obnavlja svet, postoje magični dodiri pripovesti i realnog života na granici u kojima se dodiruju i prepliću obrisi realnosti i predeli maštarija i snoviđenja.
Te pukotine, ili prožimanja svetova stvarnosti i mašte oduvek su činile suštinsku čaroliju pripovedanja i poezije, koje slušaocu ili čitaocu predočavaju uzbudljivu, oneobičenu sliku životne stvarnosti, otkrivajući u njoj zapretene veze sa stvarima koje izmiču uobičajenom saznanju realnog sveta.
Takva spontana i nesputana igra između realističkog pripovedanja i izmaštanih, onostranih dimenzija fantastike predstavlja ključnu odliku pripovedačkog majstorstva novosadskog književnika i reditelja Milana Belegišanina, čija knjiga “Osmeh i ostala čuda“ , objavljena u izdanju “Akademske knjige“ iz Novog Sada, donosi pregršt novih, upečatljivo uobličenih priča u kojima se ovaj autor, u svojevrsnim reminiscencijama na svoja prethodna dela, nenametljivo vraća nekima od karakterističnih motiva i prostora sopstvene proze. Pripovesti iz nove Belegišaninove knjige pritom ne gube ništa od svoje samosvojne vrednosti, odvodeći čitaoca u uverljivo opisani svet prepoznatljivih mesta iz današnjeg ambijenta mesta Stari Rakovac na obroncima Fruške gore, opisujući i sudbine ljudi koji se ovde susreću, ali ta proza začudnih obrta otkriva i onu drugu, skrivenu, metafizičku stranu bitisanja ovih junaka sa životne margine. Različita su polazišta i raznorodne ishodne tačke ovih fascinantnih priča, od poznate, čudnovate legende iz petnaestog veka o podizanju manastira Rakovac na mestu gde je navodno Raka, veliki komornik despota Jovana Brankovića, nekada u lovu ubio jelena, do savremenih zbivanja i snimanja dokumentarnog filma o ovom svetilištu i izmišljenom melemu u njemu, koja su dovela do neočekivanog, zabavnog i zbunjujućeg raspleta. Pođednako su uzbudljive i pripovesti o sudbini nekadašnjeg upravnika zatvora, kojeg proganjaju seni zatvorenika osuđenih na smrt i o neobičnom seoskom putujućem pozorištu dvoje lutkara, čija poslednja predstava “Konjić grbonjić“ čudesno ozdravljuje bolesnog dečaka, ili opisi tajanstvenih zbivanja u staroj rakovačkoj kafani “Pećina“ i života ljudi i žena koji su se ovde susretali i nestajali, da bi se kasnije ponovo pojavili u mašti i u danima kada je kafana bila prazna i zatvorena.
Na jedinstven način u ovim pričama smenjuju se planovi i prizori realnosti i fantastike u kojima se susreću, mimoilaze ili razgovaraju realne ličnosti, obični ljudi, jurodivi ili prosjaci sa vilenjacima i drugim mitološkim bićima u simboličnom kolopletu vremenskih, prostornih i duhovnih dimenzija. Čitalac će u Belegišaninovim pričama pronaći i traume i duhovne ožiljke današnjice u uočavanju sve izraženije ravnodušnosti prema drugima tokom turobnih devedesetih, pominjanju bombardovanja 1999. godine ili pandemije koja je ledenom rukom obavila ceo svet, ali ovi detalji predstavljaju samo datumske odrednice koji u sadašnje vreme sidre ove vanvremenske pripovesti univerzalnog značaja.
Kao i u svojim prethodnim delima, ovaj pisac ostaje dosledan sopstvenom tragalačkom pripovednom postupku, koji se, polazeći od proverljive građe običnih životnih činjenica, doživljaja i postupaka otiskuje u neizvesnu intuitivnu avanturu pokušaja spoznaje celovitosti sveta i života, koja, bilo je to poznato davno pre susretanja sa paradoksima kvantne fizike, na kraju uvek izmiče čulnim saznanjima i racionalnim objašnjenjima. Otuda ova, prividno jednostavna struktura sačinjena od najfinijeg pripovedačkog tkiva potpuno prirodno povezuje naizgled nespojive pojave i dijametralno razdvojene svetove, ali i pođednako uspešno i sugestivno uvodi čitaoca u čudesni svet svoje proze, koja otkriva te skrivene i naslućene ili tek nagoveštene veze koje spajaju i ukrštaju realnost i ono nesaznatljivo i iracionalno.
Na sličan, simbolički način zbilju i maštu povezuju priče o neznanom skitnici Gringu Bećaru koji na sklepanoj pijačnoj tezgi prodaje magične kišobrane, čarobne veveričje repove i pozlaćena pera, takođe i povest o zlosrećnom čudaku Radulu i njegovom prijateljevanju sa usamljenim bolesnim dečakom, ili posmrtni dijalog dvojice staraca na grobu žene koji su obojica voleli. U svim ovim pričama neprestano pulsiraju sivilo, tragika i tegobe stvarnog života, ali u njima ipak prosijava zlatni sev svetlosti i ozarenje dečjeg osmeha, utehe i ljubavi, koja, eto, može da pobedi i smrt. Naročitu draž ovoj prozi daje iskrena jednostavnost i neposrednost pripovedanja, kao i čednost doživljaja sveta u njima, koju je autor uspeo da sačuva u sebi, o čemu svedoči i navod iz pripovesti “Bajka“: Svet gledamo jednom, u detinjstvu ... Ostalo je sećanje, koji tako otkriva čarobni sastojak alhemije Belegišaninove priče.
Završetak ove neobične i izuzetno zanimljive zbirke priča donosi još i tridesetak zabeleženih opisa snova samog autora, uz propratne komentare, a ti svojevrsni pripovedački dragulji na osoben način zaokružuju knjigu, u još jednom autorovom maštovitom poigravanju sa planovima i perspektivama priče. Tek, zbirka priča “Osmeh i ostala čuda“ u punoći svog slojevitog i maštovitog pripovedanja je vredno i uspelo prozno ostvarenje Milana Belegišanina, koje ljubiteljima knjige nudi jedinstveno i uzbudljivo čitalačko iskustvo.
B. Hložan