RUBLJA U PADU Ali SANKCIJE nisu ugrozile rusku ekonomiju

Prognoza Međunarodnog monetarnog fonda za ovu zemlju je rast od 1,5 odsto ove godine, što je više od ekonomija Nemačke ili Velike Britanije. Ipak, rublja koja brzo depresira i u avgustu je postala valuta sa najlošijim učinkom među zemljama u razvoju, ukazuje na suprotno, piše Blumberg.

Banka Rusije je bila prinuđena da poveća ključnu stopu na 12 odsto sa 8,5 odsto u jednom danu na hitnom sastanku 15. avgusta. Ovaj potez verovatno ima za cilj da ukroti inflaciju koja će biti podstaknuta slabljenjem rublje.

Kremlj često ukazuje na to da sankcije ne funkcionišu, a slične rezerve izražavaju i zapadni zvaničnici.

Iako ne treba očekivati da će ovo naterati Vladimira Putina da zaustavi svoj katastrofalni rat, pritisak sankcija se pokazao efikasnim bar za jedan cilj: smanjenje priliva sredstava ruskoj ekonomiji, navodi američka agencija.

Kremlj nema drugu opciju osim da preusmeri novac na ratnu mašinu, stavljajući privredu na sve neodrživije osnove. Stoga bi Zapad trebalo da nastavi da prati izvore prihoda Kremlja, uključujući smanjenje gornje granice cene nafte, uvođenje sličnih mera za drugi ruski izvoz i zatvaranje rupa u sankcijama.

Fluktuirajući kurs rublje (sa 53 na dolar u junu 2022. na 100 dolara godinu dana kasnije) je pokazatelj dubljih problema.

Neposredni okidač za pad rublje u julu je skoro sigurno bila kratka pobuna koju su krajem juna organizovali Jevgenij Prigožin i njegova plaćenička vojska Vagner, što je podstaklo unutrašnju nestabilnost i uticalo na stopu domaće valute.

Ipak, kako piše Blumberg, osnovni razlozi za fluktuaciju kursa rublje povezani su sa promenama u strukturi tržišne tražnje, pre svega smanjenim prihodima od izvoza nafte i gasa zbog embarga EU na uvoz ruske nafte i naftnih derivata, gornje granice cena koju je nametnula G7 i naknadno preusmeravanje te robe na različite destinacije.

Iako je Rusija uspela da preusmeri značajne količine svoje nafte iz Evrope na azijska tržišta, transakcioni troškovi su porasli i nema zamene za evropsko tržište gasa.

Verovatnoća da se gornja granica cena još više snizi i stroža primena poštovanja sankcija znači da su izgledi za ruski izvoz loši.

Čak i ako ruska ekonomija trenutno deluje samouvereno, na srednji rok, pad izvoznih prihoda će dovesti do još većeg slabljenja rublje i, kao posledica toga, inflacije.

Rublja zamenjuje devize u prihodima od izvoza i sada čini 39 odsto, smanjujući neto priliv deviza u zemlju.

Postoji i neravnoteža u tražnji za valutama: izvoznicima su potrebni kineski juani, a uvoznicima dolari i evri.

Prethodnih godina, kada je rublja značajno pala u vrednosti, strani fondovi i globalne investicione banke pokušali su da profitiraju od situacije, a njihovo prisustvo je takođe uravnotežilo tržišne fluktuacije.

Sada ih više nema, a to znači da su buduće promene kursa zagarantovane. Ova povećana volatilnost slabi funkcije plaćanja i štednje valute, a ljudi i preduzeća će smanjiti troškove i odložiti investicije.

Prema pisanju Blumberga, Putin uvek može da pribegne svojoj prethodnoj taktici i da od glavnog izvršnog direktora Rosnjefta Igora Sečina i drugih izvoznika zahteva da vrate čvrstu valutu, ali, kako se navodi, upravljanje kursom rublje neće suštinski rešiti situaciju.

Glavni protivnik rublje je sama ruska država, koja aktivno troši budžetska sredstva. Njena visoka volatilnost i činjenica da je prepolovila vrednost za manje od godinu dana posledice su nove ekonomske politike oblikovane ratom i sankcijama.

Ono što Kremlj naziva „strukturalnom transformacijom ekonomije“ je poznatije kao vojni kejnzijanizam: podsticanje ekonomskog rasta kroz povećanu vojnu potrošnju.

„Strukturna transformacija“ privrede efektivno dovodi do ogromnog povećanja potrošnje na odbranu. Kao i u sovjetsko vreme, rat je iznedrio čitave grupe korisnika: vojno-industrijski kompleks i srodnu proizvodnju, kao i vojno osoblje i njihove porodice, koji su deo državnog sektora.

Potrošnja na odbranu porasla je 9,2 odsto u 2022. na 86,9 milijardi dolara, prema procenama stokholmskog instituta SIPRI. U prvoj polovini ove godine, već je bio daleko iznad budžeta, koji je iznosio više od 72,2 milijarde dolara.

U kombinaciji sa socijalnom potrošnjom (za koju je ove godine predviđeno preko 75 milijardi dolara), to čini više od jedne trećine ukupne državne potrošnje, što je dvostruko više nego pre rata.

Odbrambena industrija vuče sa sobom i druge industrije, podstičući potražnju za uvozom, održavajući BDP i stavljajući novac u džepove običnih Rusa. Realni prihodi su porasli u regionima koji su centri vojne proizvodnje i gde je lociran veliki broj profesionalnih vojnika, kao što je Čečenija, pokazuju podaci Nacionalne službe za statistiku. 

Značajan deo državne i pojedinačne potrošnje je na uvoz, a vraćanje ruskog uvoza na predratni nivo stimuliše potražnju za čvrstom valutom. Dok vlada ne smanji ili ne uspori potrošnju koja stimuliše uvoz, kurs rublje će ostati slab, ocenjuje Blumberg.

Poverenje u ruski finansijski sistem brzo opada o čemu svedoči stalni odliv kapitala. Depoziti u tvrdoj valuti u ruskim bankama su u junu pali za 9,1 milijardu dolara na 152,4 milijarde dolara, dok je od početka 2022. do maja 2023. obim depozita Rusa u inostranstvu (uglavnom u Jermeniji, Gruziji i Kazahstanu) porastao za 43,5 milijardi dolara.

Putinov katastrofalni rat protiv Ukrajine i sankcije koje su usledile nisu probili rusku ekonomsku tvrđavu, ali su pod njene temelje stavili tempiranu bombu. Bilo kakvo smanjenje potražnje na tržištu izgleda malo verovatno dok rat besni i zemlja se sprema za predsedničke izbore.

Zahvaljujući sankcijama, zemlja nije u stanju da sama proizvodi određenu složenu visokotehnološku robu, što znači da će zavisnost Rusije od uvoza samo rasti.

Kada se rat završi, iznenadni prelazak potražnje sa naduvanog odbrambenog sektora nazad u civilni sektor biće snažan šok koji će biti nemoguće apsorbovati bezbolno. Istorija je pokazala da se to pokazalo nemogućim i za ruskog prethodnika, Sovjetski Savez, zaključuje se u komentaru Blumberga.