OVA MOLITVA leči i opominje: Za nas su živote dali OVI SVECI
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 11. avgusta slave Svetog mučenika Kalinika i Svetu mučenicu Serafimu.
Sveti mučenik Kalinik bio je rodom iz Kilikije. Vaspitan od malena u hrišćanskom blagočešću. Ostavivši sve pošao da propoveda Jevanđelje. U Ankiri bude uhvaćen od nekoga neznabožačkog kneza Sakerdona. Kada mu je knez pripretio mukama, ako se ne pokloni idolima, sveti Kalinik mu je odgovorio: "Meni je svaka muka za Boga moga tako dobro došla kao gladnome hleb".
Posle strašnih muka, knez ga je obuo u gvozdene opanke, s ekserima unutra, i naredi da ga teraju u grad Gangrski, jer nije smeo da ga muči u Ankiri, pošto su mnogi, gledajući junačko Kalinikovo ponašanje, prešli u hrišćanstvo. Uz put su vojnici ožedneli, ali vode niotkuda. Sveti Kalinik se pomolio Bogu, i ona je izbila iz jednog kamena. Ipak, kad su stigli u grad Gangrski mučitelji su bacili svetog Kalinika u peć.
On se pomolio Bogu i sam ušao u peć. Kada se vatra ugasila, našli su njegovo telo, ali celo i od ognja nepovređeno. Kalinik je postradao oko 250 godine nove ere.
Sveta mučenica Serafima je rodom iz iz Antiohije. Živela u domu Savine, senatorke, koju je preobratila u hrišćanstvo. Kada je to čuo Viril, mučitelj hrišćana, naredi da se baci u tamnicu, i posla neke mladiće, da s njom prenoće i da je siluju. Serafima se molila Bogu i, kad su stigli pred vrata tamnice, zableštao je pred njima anđeo Božji s mačem u ruci, i oni padoše kao mrtvi. Sutradan mučitelj zamoli Serafimu, te molitvom povrati mladiće k svesti.
Pripisujući sve ovo mađijama Viril naredi da Serafimu najpre prže svećama, a da je potom tuku štapovima. Ali, komad štapa se odlomio i udario Virila u oči, od čega je oslepeo. Najzad mačem Serafimi odsekoše glavu. Savina ju je sahranila, a od tada, njen grob su posetili mnogi, nalazeći tamo isceljenje. Serafima je postradala u vreme cara Adrijana (117 - 138).
"Milost Božja, braćo, odlaže onaj dan koji gori kao peć, po rečima proročkim. Neka se, dakle, zastide rugači, koji se rugaju obećanju Božjem i govore: gde je obećanje dolaska Njegova? Nije Bog zaboravio obećanje Svoje, nego su grešnici zaboravili sami sebe. A Bog po neizmernoj milosti Svojoj čeka, da grešnici dođu k sebi, i pokaju se, i pripreme se za dan onaj, koji se ne ponavlja. Gle, dan onaj nije kao mnogi dani, koji se daju ljudima radi pokajanja i pripreme za susret s Bogom. Dan je onaj jedan, i razlikuje se od svih ostalih dana, jer on ne dolazi za pokajanje nego za sud. Kao što je Sud Strašni jedan, i nepovtoriv, tako je i dan onaj jedan i nepovtoriv.
